Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б X. ИСТОЧНИК

Стр. 419

Када се Бог смилова на страцања јеврејскога народа у Египту, одлучи да их тога ропства ослободи; јави се изабранику своме Мојсеју и покаже му слиједаће виђење: Мојсеј видје купину, која гораше али не сагоријеваше, а из купине чујаше се глас Бога, који му јављаше е је њега изабрао, да јеврејски народ изведе из ропства египатског. Као што у ошите избављење избраног народа из ропства египатског предобразоваше избавлење рода човјечанског од ропства грјеховног, тако и, од части, н>опп,ж, ииа кУпини, виђена од Мојсеја, предобразоваше Преевету Дјеву, Која поставши матером Господа остаде Присно дјева; огањ Божества није сагоријо Њезину дјевичну природу. Мкож! ко к^пинл ш ггдрлше шпилле.ид, тлкш д^кл родн.м еш, и д^кл Пр (ем ,1(| еж : КЛгбсТШ ГТОЛПЛ ОГНРННЛГШ, ИрЛК(ДНО( К0311А (О.ЖЦ! : клс ^СТШ /Иш1'((,1 Критоск. Када је потребно било увјеритн народ }еврејски, да је Арона сам Бог изабрао за прво свештеника новоустројене скиније, тада је Мојсеј узео зкезал Аронов, заједно са жезлима једанајесторице поглавара осталих кољена и положио их све у скинију; кад сутра дан, из сухог жезал Ароновог истјерала зелена гранчица, процвала и плод донијела. Провпдећи рождество Спаситеља из царског племена Давидова, пророк Исаија прориче, да ће у времену из усјеченог корјена Јесејева, т. ј. из рода Давидона, слично као из жезла Аронова, истјерати шибљика која ће повратити славу царствујућег дома Давпдовог. Пречиста Дјева Марија била је по оцу грана Давидова, а по матери — из рода Аронова. По томе и гранчица жезла Аронова и жезал из корјена Јесејева предобразоваху Матер Божију, која рађа цвијет и плод — Исуса Христа. Нкнгб Длронокг, ш кор(ии Длкндоки прозАкшми: нмн-б Д^кд чнгтла пронЈ^однт^. Тако поје св. црква на дан реждества Богоматере. Дјева Марија родила се у то вријеме, када је дом Давидов био у попижености јер Њезини родитељи Јоаким и Ана остаривши нзгубише сваку наду да ће иматн од себе порода. Њено рођење по томе бијаше псто тако чудно и благодатно, као и процвјетаље сухог жезла Ароновог. На неке богородичне празнике чита се на литургији посланица апостола Павла к' Јеврејима, у којој се говори о устројењу старозавјетне скиније (гл. 9. ст. 1—9). Зашто је то иравославна црква тако установила? За то, што је и

старозавјетна скинија и некоји њезини припадци предобразоваху Пречисту Дјеву. Скинија код Јевреја бијаше сматрана сједиштем „ш.и^гтнлмгш Бож(сткл", мјестом јављења славе Божије, откривењем воље Господње. Али несравњено у вишем степену и тјешњем смислу постала је Пресвета Дјева жилиштем Бога — Слова, мјестом „Н^лсбгти.илгш". Ми притичемо Њој у нашој нужди и тузи, као што Јевреји притицаху скинији, када се налажаху у тешким околностима, — и овде налажаху они одговор и помоћ од Бога. Најважнији дио скиније бијаше скатда гкатмр, а у њему најсветијн предмет ковчег завјета, за то, што у себи храњаше слово Божи је, заповједи закона Божијег, изображене на двјема каменитим таблицама. Али Дјева Марија примила је у себе не изображена слова Божија, него живо, Ипостасно Слово Божије — Самога Бога. И по томе је Она, несравњено светија од кивота и законских таблица. На Њу се односе и оне ријечи пророковс: коскркнн Гогподи, к -к покон Ткон, —• Тм и кнкот-к ск^ткжм Ткоел. Ј" скинији се налажаше још : златна стамна у којој бијаше мана, дата некада с неба, трапеза са хљебовима предложења н златна кадионица са тамјаном. Сви ови иредмети служаху у извјесном одношењу предобразима Богородице: Она је мјестилиште Самог Дав шца мане, који нас храни својим пречпстим тијелом; Она држаше у наручју Своме Исуса Христа, — прави хљеб жпвота, који је дошао с неба; Она је примила у Себе горећи Угаљ Божества, од кога се запалио и до неба подигао дим примируЈућег тамјана до самог престола Божијега; од Ње је синула свјетлост свему свијету. С тога Ју и назива св. црква: Књпгом Хрнстовом, стамном мане, златном кадилницом, трапезом, свјећнпком и другнм подобним именима, која се односе на стари завјет. Гедеону, израиљском судији, јавио се ангел и заповиједио му да иде и избави народ свој од Мадијамљана. Гедеон жељаше предходно видјети од Бога чудо, и видје га. На руно, које је Гедеон положио, пала је ноћу роса, док сва остала земља остаде суха; за тпм друге ноћи. руно бијаше сухо а по свој земљи бијаше попала роса. Св. црква спомињући ово чудо кличе Богородици: „О Т (к( рогл оуклнК, плллшгк ЛЖОГОЕОЖ1А оуглснкжлА: т^лск копУелск Тн: рдд8н<А р8но шдУш(кл(нное, еж( Г ^ д ^ шнђ Д^ко, пр(дкнд-4. (Тропар канона Богоматери).