Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 437

љених кратера. Последње избацпвање Хекле бшго је 1845. године и продужаваЛо се је цијело пб године, а при томе је вјетар читаве стубове вулканског пепела односио за 90 и више миља далеко. Други на Исланду вулкан, СкаптарЈекул (8кар1аг-Јбки1) избацивао је толико огромне потоке лаве, да су онп напунили читаво језеро. Уз та избацивања лаве п пепела иду често и поплаве, које постају од топљења сњежних маса, које су се масе кроз више година око кратера накупиле. При избацивању вулкана Ореза-Јекул (Ога8а -Јбки1), којп неради има већ скоро 100 год. потоци кл^учале воде и шљуза разрушили су многа околна мјеста. У исто врпјеме пробдла је кроз многобројне пукотине ватра, посула је мннерална прашина, која је у великом покрила околину и тако је направила плодну. У тијесној вези са радњом вулканских брда Исланда стоје многобројнп пзворп кључале воде, тако звани „гејсери". Најпознатијп је од свију њих Велики Гејсер који је избацивањем направио_ себи хумку 30 стопа високу. у које се на врху налази као котао удубљење са отвором у сриједи. Из тога басена у разно вријеме избијају кључеви кипеће воде, а по некад бива са јеком страшно избацивање, при чем Велики Гејсер показује сву своју силу. Уз громовиту јеку, која се чује у унутрашњости земље, из басена избијају таласи кипеће воде, а водени стуб, који је окружен воденом паром, подиже се у висину скоро на стотину стопа. Тај појав не траје више од 10 минута, и иосле тога гејсер се утиша и често пута са свим се осуши. Страшни вулкански појави чине знаменпте промјене и мпјењају облик земаљској површини. Овде се направи брдо, гђе је била прије равница, тамо опет језеро гдје је било суво земљиште. Године 1759. земљиште долине Јоруло, у средњоамсричкој областн Мехпко, подигла се је у простору од 4 квадрадне, миље, и достигла је до 500 стопа висине. Са страшном јеком показале су се на земљи многе развалине и пукотине п ту се направпле мале хумке од 6—10 стопа висиие. Средииом, уздуж дугачке развалине (пукотине), поникло је 6 огромних брда; највеће од њих, познати од тога доба вулкан Јоруло, достигао је на 1580 стопе висине. Исто тако појавио се је и израстао 1793. године близу варошп Сан-Салвадора, у средњој Америци, вулкан Ицалка (1га1са), која дншућп увијек ватром прави нај

бољу свјетиљку за ноћне морепловце на западним обалама средње Амерпке. Тако је исто 1538. г. усљед вулканскпх појава поникла из земље покрај италијанске варошнце Пуцоле (Риг/оН), близу Неапоља, високо на 400 стопа брдо Монте Нуово (Ново Брдо). Често се дешава, да се вулкански кратер отвори дубоко на дну мора, усљед чега се појаве нова острва, којпх често опет нестане под таласима. Ми смо већ горе више описали страшни земљотрес, који је био 1868. г. у американској области Перу и Еквадору. Ио вулканска дјелатност показала ее је исте године на цијелом простору земаљске кугле: земља је дрктала као човјек, кога ухвати грозница. Августа 8-ог био је у Јасберени, у Маџарској, доста силни земљотрес, коме је претходио прасак подземног грома и који је разрушио многе грађевине. Августа 10-ог био је лаки потрес у Пешти, мјесец доцније, 11. септембра, ужасни земљотрес на острову Јави, а 12. септембра оејетио се је лаки потрес на острву Малти. Тако је несрећа постигла у октобру американску варош Сан-Франциско, када је и неколико становника изгубило живот. У новембру осјетили су се више мање јаки потресп у ејеверној Италији, Румунији и у Германпји, у провинцијама око Рајне. Везув тако исто није дријемао. 1-ог јуна он је почео одбацивати велике комаде базалта; 10-ог јуна потреси су били тако силни, да су становници околних мијеста пробавили ноћ ван кућа бојећи се да ће се куће разрушити. 20-ог јуна радња је вулкана још више појачала, а 3. новембра сљедовало је страшно избацивање. при коме је пзбачена велика количина лаве. Ако свратимо пажњу на то. да је Везув сматран до 79-те године као са свим угашени вулкан и да су земљотреси у 1868-ој годшш доказали, да и земљиште средње Европе подлежи утицају вулканске радње, која је у њедрима земље, тада се јавља за нас са свпм природно шггање: зар није могуће, да би могли и угашенп кратери средње Европе. којн се могу нримјетитп особито над Рајном п у Чешкој, поновпти своју пређашњу радњу, као што се то догодило са Везувом? Одговор на то питање са свнм је тежак. Пратећи вулканске појаве, може се претпоставити, да Везув, Етна и вулкани на Исланду, чине на нашој саразмпјерно малој ча-