Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 438

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св 11

сти свиЈета, доста довољне одводне сдавине, кроз које вулканске масе теже на поље ! Прави узроцн вулканских појава, а ма ниуколико још од научењака потпуно испитани нијееу, наука није прекорачила овдје преко граница претпоставке. Обратившп пашњу и на ту околност, да се свп вулкани налазе у впше мање блиском сусједству мора, и да се при вулканскпм избацивањима избацује огромна количина водене паре. то се може са јачим основом закључити, да вода игра знатну улогу при вулканским појавима. Резултати испитивања површине угашених вулкана Хесена, Насау, Чешке и Француске неоспоримо доказују, да су се ти вулкани налазили ма када у обалама морских залива, који су се тада удубљивалн далеко у те стране. Ти податци доводе нас сљедећем тумачењу вулканскпх појава. Нема сумње, да је температура у унутрашњости земље много већа од температуре на површпни њеној. Усијана лава доказује, да у средини земље царује така топлота, на каквој се код нас растапају свп минерали. Но с друге стране доказано }е испитпвањем, да при таком страшном стискавању и притиску, каквом подлеже масе минерала у унутрашњости земље, топљење је њихово немогућно; они су усијани преко мјере, али су тврди. Вода, која кроз земљине пукотине у унутрашњост земље улази, она не може усљед тога прптиска ни кључати ни у пару се претварати, она се смијеша са усијаннм минералима у једну

житкост, која себи не налази доста мјеста и тежи кроз расцјепине земљпне на поље. Што је ближа површина земљина, тим се више умањава сила прптнска. Вода кључа п претвара се у пару, а пара уништава све преграде, спољашња кора земљина тресе се — дркти и најпослије прсне тако, као што пуца казан у локомотиве или пароброда. Водена пара одбацује мпнерални прах и одломке брда п крчи пут житкости — лави, која за њом сљедује. Када се лава излије, то усљед тога положај доњих маса постане слободнији, из кратера избија са громовптом јеком само вода и прашина. Избацивање свршн се, и понавља се само тада, када под утицајем ватре п воде образује се у унутрашњости земље нова већа маса лаве. На пошљетку треба примјетити, да земљотрес не иде увијек само са вулканским избацивањем, он бива некад еа страшном сплом п на невулканском земљишту. За доказ овога служи страшни земљотрес, који је 1-ог новембра 1755. разрушпо португалску прпјестоницу Лисабон и лишио живота 40.000 становника. Тада је у једно исто вријеме заузео земљотрее простор земље, који ]е величпном четири пута већи, него цијела Европа. Земљотрес показао се је на Алпима, на обалама Шведске, на Антилскпм острвима, у већим језерима Канаде, у Турингији, сјеверној Германијп и на прибалтичким равницама. С руеког: П.

РАЗНО.

Освештане цркзе- У Дабро-босанској епархији освештане су од Његовог Високопреосвештенства Господина Митрополпта Ђорђа Николзјевића ове новоеаграђене цркве: 1. У Јајцу, 8. септембра 1894. године. 2. У Дабру, (котар Санеки Мост) 11. септембра о. г. 3. У Јелашиновцима, (котар Сански Мост) 14. септембра о. г. 4. У Еминовцима, (котар Сански Моет) .18. септембра о. г. 5. У манастпру Озрену подигнут је нов иконостас, те је црква обновљена и освегатана 15. а-вгуета ове године.

Четрдесетогодишњи јубилеј архијерејске службе. Високопреосвећенп Архијепиекоп н Митрополит биоградски Михајило навршио је 14. октобра ове године на дан св. Параскеве (Петковаче) равнпх 40 година његове архпјерејске службе. Тај дан прослављен је у биоградској „Саборној црквн" и Митрополији, и сиједи орхипастнр примао је поздраве и многобројне честитке са свпју страна од Евегових пријатеља и пошто ватеља. Митрополит Михајило родио се је 19. августа 1826. годпне у варошицн Алекеикачкој Бањн, која се сада зове Соко-Бања. Из биоградске богословије он је отишао у кијевску Духовау Академију, коју је са одличним успјехом и сте-