Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

посебне разлпчите црте Јованова јеванђеља — избоџ и памјера. Што се тиче у особитости до избора истина, које морадоше ући у опште-народно правило хришћанског учења, то је он био одређен неоиходношћу наставу дати хришћанима у оним поглавитим истинама, без којих није могуће вјечно спасење, и ове пстине открнти на име с тих страна, које су подвргнуте лажним тумачењима. Отуда правило вјере по неопходности у неком одношају дужно бјеше да буде апологнјом вјере; п Јеванђеље, представљајућп таквог рода правило, дужно је носити на себи таксфер карактер атдлоеије 1 ). Јеванђеље Јованово задовољава потпуно свим овим условима и, задовољавајући, носи на себи оштре црте различности од осталих Јеван^еља. II на име: Прва три Јеванђеља састављају управо томеник догађаја парста Христова на земљи; пошљедње више руководство за поуку Хришћана у истинама спасења 2 / Усљед овога: Прва три Јеванђеља представљају собом историју живота Исуеа Христа, писану, ако је можно тако изразити се, ради саме исторнје, т. ј. с намјером сачувати у успомеии потомства све, што су писци њпхови впдјели или слушали вајзиатпијега из живота Спаситеља. Јован даје примјетити, да пише историју са особџтом цијељи, која се не ограничава просто предањем памћења потомства најзнатнијих догађаја: он уноси у своје ЈеЈ ) Слнчно томе, као н символ вјер^ носи на себи карактер анологнје, будући наггерен готово сваком ријечц својои нротив које заблуде. 2 ) Т. ј. разлика међу првим Јеванђељима и јеванђељем Јована представља се тако, као што се налази разликг међу Св. Р1сторијом н хришћанском догматиком. Опште је међу њима то, да као што Св. Историја представља догмате вјере у догађајима, тако обратно хришћанска догматнка догађаје царства Христова садржава у излагањима или чланцима вјере.

ванђеље у толико причање, у колико је нужно за његове цијељи, и прича о овима само догафаје, које иду у корист ка његовој догматичкој цијељи. Отуда је код првих јеванђелиста примјећена простота у скупљању предмета; јеванђелисти излажу, по изгледу све, нгго знају из живота Иоуса Христа, у Јеван^ељу Јована види, се избор: излишно за цијељи му изоставља 3 ); што премда је и нужно, али је предано већ од других св. писаца, о том тако^ер не спомиње 4 ). Читајући прва Јеван^еља! ми се налазимо као да смо сами на тој великој позорницп, гдје бива радња чудних дога|јаја: утисци, какве пронзводи све то, што тамо видимо и слушамо, остављају се па нашу слободну вољу. На дразш, коју нам открнва Јеван^еље Јована, ми нисмо сами, нри самом уводу нас срета руководитељ, и одређује слику гледања на оне предмете, који се од нас сретају; он нам даје кључ за разумјевање 4 тих дубоких тајана, које нас морају у дивљење ставити ине оставља нас сваг\це, гдје је само можно предпоставити са стране мотрилаца недостатак дотичне или пажљивости или отптроумља. Тим начином Јован додаје сам често прпмједбе, особито ако је што нејасио, и, с правом очивидца, предупређује неке сумње 5 ): иапротнв друге јеванђелисте старају се просто испричати ријечи и дјела Исуса Христа; у њиховим Јеванђељпма готово сасвим не среташ сопствених примјегаба и суђења, осим тога само, што они упућују чатаоце к пророштвима Старог Завјета.

3 ) На пр. родословље И. Хрпста. историју Нзегове младооти, молитву Гетсиманску.

4 ) На пр. о бесјеменом зачећу И. Хрпста, о Нзоговом преображењу, о вазнесењу на небо.

®) Иа пр. 1, 16—18, 2, 9. 17. 21. 22. 22, 3, 16—21. 24. 35. 36. 4, 45, 6, 71, 7, 39, 12. 32—34, 18, 15, 21, 18 след. 22. 23.