Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 14

В-Х. ИСТОЧНИК

(е Св. 1

добра и никакак неиријатељ неће ти бити опасан". Рекашии те речи, подвуче руку под јастук, — ах, као да је то јуие било! узе ову баш књигу и да ми је. Ја му се машим руке, облио сам је сузама, празедна је и света била то рука: она ме је подигла, увела ме|у људе, она меЈе упућнкала на свако добро дело! — и рекох му: Драги и мили оче! Реч је ткоја ! света, и књигу ову чува ћу као светињу. Ма ми све пропало, — књнгу ћу ову предати деци спојој на самртном часу! Нико-ла. То је Псалтир! Онуфрије. Да, Псалтир! Пре, ето, држало се за част, када је ко знао Псалтир, а сада се већ смијете псалтирцима. Не говорим ли истину? Никола. Истпна је, мили деда! Но ја (] у те слушати, и срце ми пламти, јер видим, да од срца говориш. Опуфрије. Тако и треба, слушај, Ја сам ти већ казао, да је прва трава молитна, а сада додајем: и слово божије. Ја никад нисам с ума сметнуо" молитве, никад не пропустих божије службе, ниједанпут се неомрсих у пост; ја сам љубио и л.убим Матер нашу — Ск. Цркву, ја поштујем скештенство — оце наше духовне, који за цео свет хришћански приносе жртку безкрвну и просвјећују нас свјетлошћу вере и науке. И истину ти кажем: ја сам се чудио, како ми се све милило, све ми ишло од руке, како сам увек здрав и весео. Устанем рано јутром, умијем се, закључам собу, да не би когод дошао II сметао мн и молим се Богу: молитва ми није на терет и досаду, ја се молим искрено, из свег срца; а и шта може бити слађе. него узнети се душом к Богу ; заједно с чистим душама, које Богу безпрестанка служе? Молим се, а у срцу ми такока радосг, такова срећа,

да је исказати не могу, Истину ти кажем: тешко ми је ирестати од молитве. А људи сматрају молитку за неку тегобу, за казну! 0, како су јадни, како не знају, шта је слађе за човека од свега на свету! Никола. Људи не верују, да се молитком може што добити. Они се и моле, но код н.их није молитва из срца, ннје ј прака, искрена и они кажу: „молио се не молио, све једно!" Онуфријв. Кад се ја молим Оцу Небесном, ја не мислим: каква ће бити од тога корист? Отац Небесни створио ме је, не ради тих земаљских, празнш и тако рећи ништаких и нролазпих ствари, што су на овом скету. Ја се предајем, покоравам Нзегове руке све, што ми Он даје. Ја се молим свом душом својом, и тада, нек пропадне ссо стечено добро моје, ја, чини ми се, не би се могао отргнути од молитве. А и шта је у самој ствари добро наше, богатство нагае? Прах и трулеж ништа више! Но мораш знати, да богомољцу и поштеном чокјеку Бог помаже у свему, и све, ма да му се какова несрећа деси, обраћа му се на корпст и добро. Помолим се Богу, идем без страха цео дан и никога се не бојим. У дугаи ми је такова утеха, такока радост, да је пзказати пе могу, а радост душе — то је здравље и дуги живот. За тугу не зна срце моје, јер какво ме зло може постићи под кровом Оца Небеснога, на Кога сам се научио постојано уздати од младости своје? Дед, Ннкола, прочитај ми псалом 90-и Почујмо, шта онде пише Св. Цар Давид. Никола чита цео псалом 90 — и: ЖНКК1И ЕТ5. 110 (VI0111,11 ЕмШН/ЛГЧО. Онуфрије. Разумеш лц Никола, шта си прочитао ? Ннкола. Врло мало разумем. Нас у 1Г1КОЛИ нису учили ТОМ.