Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 24

Е,Х ИСТОЧНИК

Св. 1

Као патријарх он је непрестано чннио дјеламилости тјелесне, код њега је бивало сиромаха на обједу по 7.500 душа. Он би више пута рекао: „Све што ја имам, није моје, него је Божјс, све то дао ]е мени благи Бог у зајам, н за то сам дужан Богу враћати чинећи милостиње мојој браћи, а дјеци Божијој, која од оца небеснога нијесу толико добра наслиједила, колико сам ја примио!" . . . Св. Јован био је као убоден, ако није имао прилике да свакиЈ"дан бар једном сиромаху рукопомоћ пружи! . . . — Један пут цио Божји дан ни један сиромах не јави му се ради милостиње. Св. Јован врло ожалости, се, на уздахне — рекавши: „Данас није Јован никакву награду добио и борме није кадар за своје гријехе никакву жртву Господу Богу принијети!" . . . Због великпх и богоугодних дјела св. Јована — назвала га је наша св. мати црква милостивим, а спомен му чини сваке године Ј2. децембра; а преминуо је 620. године у мјесту свог рођења 1 ). * — Прије хиљаду н неколико година живио је у Амннји селу „Нофлагонском", Филарет Милостиви, родом бијаше Галаћанин, син врло племенитих и побожнпх родитеља, Ђорђија и Ане. Филарет се је, кад је велики био врло богато оженио, и све му је у први мах за руком ишло; борме Србине као кад коме Бог дадне! . . . Милостивн Филарет кад виђе себе у великом добру и изобиљу, а погледа' око себе сиротињу. Ражали му се, уздахне и рече: Боже! Боже! мој!" куд гођ погледаи — по кућп и по нољу, све ми је пуно и препуно, а све ми је напунио преблаги творац својим благословом!!. .. — Ана, за што ми је мој преблаги Створитељ овлико имање поклонио ?... — Е, борме сигурно не, еда у њ гледам. и угађам мојим тјелесним жељама? . . . — Зар не би било боље и по моју душу корнсније, да ја све ово моје имање'раздам сиротињи — од сваке руке, којих се неће на страшном суду стидити Господ, него ће их називати браћом својом, а нама богаташииа рећу ће: „Што сте гођ учинили коме од ове мале браће моје, мени сте учинили?"' . , . А, шта ће ми помоћи оволико моје имање на страшном суду, ако сам немилостив и тврд ? . . . 4 ) Види: Н. Ђ. Вукићевић — „Огледало хришћанеке доародјетељи 11 стр. 39—46,— 1

— На страшном суду нема милости, за оне, који су на овомсвијету немилостиви били?!... Овако је Милостиви Филарет у себи бесједио п пред својом чељади; па панувшн му на ум ријечи пророка Давида: „Вио сам млад и остарио сам, а нијесам видио праведника остављена, ни сјемена његова, да проси хљеба!" . . . Постане Филарет врло милостив, и његова милостиња тецијаше, башко каква благодатна ријека. * Пословица вели: „Иде вријеме, носи бреме", „човјек снује, а Бог поткива". Нијемац вели: „Оег Мепасћ ЈепкЂ, С-оМ 1епки" .... ■— И брате Србине мој: „Ништ на земљи постојаног! „Данас силан, ејутра сужањ, „Данас весео, сјутра тужан, „Данас богат, сјутра дужан, „Данас славан. сјутра ништ!" 2 ) — Па и мидостиви Филарет поклекне у имању. Но, за то опет није изгубио наде у Господа Бога; у највећој својој незгодп тјешио је своју чељад са ријечима: „Е, наш пребдаги Творац — драги Бог, свог неоставља !" ... Он се је тврдо уздао у небеског Оца... — Ах, Србине брате и ерпски сине! Благо си свакој оној душц, која се у Господа Бога узда, и у његову правду! ... И Господ Бог не заборавп милостивог Филарета, ма да је био Филарет у велико сиромаштво спао. Промишљу Божјом он постане пријатељ грчког цара Костантина, који узе његову унуку себи за домаћицу, п од тада Филарет живљаше у Цариграду, јер цар му је поклонио дворе и силно благо. Но, Фидарет још увјек и у царскнм дворпма био је милостив. Једном он свој цариградској сиротињи дао ручак, а нри ручку сам је послуживао сиротињу Овај Божји угодник умро је у једном цариградском манастиру; а при смрти својој, отпојао је из Псалтира. „Милост и суд отпојаћу Теби Господи!" Сва га је сиротиња у Цариграду и околини ужасно жалила, а било је толико прп погребу, да му се прићи нијс могдо 3 ). 2 ) Види: Ј. С. Иоповић — „Даворје" издање „Српске Кљиж. Задруге Биоград 1893. год. стр. 16. 8 ) Види „Из живота светих угодника Божјих,, свеск« . II. у Новом Саду 1885. год. стр. 138—161.