Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Х.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 65

Рећи (а борами истину да речем већ сам | то доживио, и већ два или три пут ватру поднио, што сам кад -— кад реко, е би свештеник својом проповиједи могао од млого којечега наш прости народ одвратити) ће, који у Христу брат! . . , Но, ја би му у неколико одговорио; да има и право, алв сјетимо се у Христу браћо, шта је Бого-човјек наш Спаситељ Исус Христос радио! А шта његови ученици, и све нас ради и наших гријеха! . . . Нек само сваки у Христу брат узме у обзир рад апостолски и њихову ревност у Винограду Господњем, и нека је преуба свијесан свога тешког, но иначе узвишеног чина и позива, и кад на то се све смисли, па ће онда увјерити, да ја имам право, што кажем, да ти баш Србине свештениче, требаш побуђивати и његовати чувство милосрђа у повјереног ти стада. — Дакле бра%о сввштеници обојега реда, обрађујмо Виноград Госиодњи онако, како нас наша света саборна аиостолска мати црква учи, ама свјесно имајуЛи на уму блага небеска! V. Сад да рекнем коју, о милосрђу нашег српског народа, па да видиш Србине мој, како ли је твој јуначки и витешки род милосрдан. * — Наш српски народ, хвала Болу у опће милостив је, једино то милосрђе ваља усавршивати, млађе треба нукати на милосрђе, и чувати их, да не попусте у милосрђу. Да је српски народ милостив имамо у животу безброј примјера. Вели српски мудрословац Димитрије у калуђсрству Доситеј Обрадовић у евојој књизи „Живот и Прикљученија и т. д." на страни 75. „Овде не могу изоставити, да не назначим без сваког пристрастија к мојему роду, да од евнју народа, које сам познао, нејма милостивијега рода над сриским , а најпаче к сродству. Од Херцеговине до Баната, у Босни, у Хрватској у Славонији и у Србији, народи су веома милостиви одвећ сроства љубитељи; и што су када у старо време веома похваљене добродетељи гостољубија, заисто у том ови народи ни једном нису фтори." 1 ) ') Види речену књигу ивдане „Срп. Књиасев. Задруге Биограду" 1892. год.

Карактерне црте нашег витешког српског рода и народа јесу: милост, меко срце и племенита заштита угњетених, побожност, јунаштво, дарежљивост, искреност, разборитост и бистрина ума, љубав према домовини и завичају, народни понос, вјерска сношљивост, љубав према породици, саучешће, поштоЕање мртвих и. т. д. 2 ) . .. Милосрђе српског народа огледа се и у српским народним умотворима. Нрелистајмо, ма коју збирку срп. нар. умотворина, па ћемо готово у свакој наћи траг милосрђа српског рода и народа... Ево ти Србине читаоче нашег дичног „Источника" — једне српске нар. пјесме, у ко јој се црта милостиво српско срце и српско милосрђе: „Боже мили на свему ти хвала, Боже мили помози свакоме, Сваком брату и добру јунаку! Рани мајка два сина нејака, У зле дане, у године гладне, На преслицу, на десницу руку, Кад је била понајскупља рана, Ока брашна твидесет динара, Ранила ји' одранила ји'; Кад су дјеца женидбе дорасла, Обадва је оженила мајка, Довела им дв'је л'јепе дјевојке, Виду Винку, Давиду Ковиљку. Јетрвице мало живовале, Мало вр'јеме три године дана, Кад настала година четврта, Свака роди по једнога сина, Винка Живка, Ковиљка Маринка, Ал' не прође ни година, Ни година, нити половина, Разбоље се невјестица Винка, Разбоље се, хоће умријети, Па позива своју јетрвицу: „Ој Ковиљка. мила сестро моја! Аманет ти сиротице моје Сиротице и моје и .твоје, Пази, секо, сиротицу моју! Кад Маринку б'јела љебда дадеш, Подај, секо, и мојему Мирку, Њему подај од љепца корице, Нек се знаде, да је сиротица, Да мој Мирко своје мајке нема. г ) М. Нешковић — „Неретљанин" 1894. год. стр. 26.