Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ор. 90

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

родичне среће. Појмљиво је, да она налазећн се у таком положају, мора у часовпма тнхе самоће наоружатн се сталном одл-учношћу, да умно н неустрашимо сусретне сваку судбину, да се мора спремити да буде достојна бо.ље среће, макар јој и не пала у дио. Но такова посла треба се раније латити: за један час не да се васпитати срце. Па и каспије, у цвмјету младости, окружују њу опасности, на, око нпштаве, по које имају велгисн уплнв на будући жпвот њезин; и овдје јој треба уложитп велику снагу, да од неких саблажњивпх примјера и околностн сачува срце своје и разум. А темељ свију женских врлииа, цкрас дјсвојке—јест невиност. ГХоштену, иевнну женску уважава п развратник, поштује и варвар; но женску, окаљану једном, сви презиру, сви је избјегагају: добри л>уди слијежу раменима, злочестп - - обаспиљу подсмијесима н хохотом, приповнједајућн разне случајеве о несретнпцн н послије њезипе смрти. Поштујте ваше женско достојаттство, па ће љубезност увијек остати с вама, макар с годпнама прошла п љепота ваше младостп. Учите се познавати опасностп, које пријете иевнности и дочекује их с оружјем, које се налази у вашој власти: стидљнвошћу, добрим владањем, скромношћу! Поштујте та чувства, која је сам Бог усадио у вашу душу н пазите да пх не пзгубпте! Избјсгавајте друштва, гдје се заборављају правила иристо иостн; пзбјегакајте разговоре па и с другама н п пријатељицама, од којпх бн морали | црвеинти, кад би вас когод нз прикрнјка слушао; пзбјегавајте удвараче, којп се тобож заносе вагаом љепотом, а у ствари пишта друго пемају у виду, него дамало по

малопобуде у вама страст, којом би ви, заборавивши на себе, морали постати нљеном својнх нечистих жеља. Будите стидљиве. Гнушајте се сваке мнслп, која би могла побудити у вама нечисте жеље. Тешко вама, ако окаљате вашу душу развратном помисли, од које би морале поруменити, кад би ју другима откриле: тада сте већ иа путу к погибељн; ви сте већ повриједили истиниту невнност — ви сте већ нечнсте внше пред самом собом, пред свезнајућим Богом и само обмањујете људе, којп вас мало познају. Храброст п смјелост—јесу судбина мушкараца, л^убезпост и љепота — снага женске. Мушкарац хоће да прибави себи попггење силом, женска — да задобије погледе, улије љубав љупкошћу. Отуда и долази код женскпх тежња за украсима. То је њихооа карактеристична црта, то је инстнкт прнроде, којп се опажа код свију народа, у свима предјелима, и у сва времена. II саме грубе дивљакиње настоје, да се наките перјем, коралпма, шкољкама и цвијећем. Тој вјештнни, нијесу се научиле ни од тсога. Учнтељицом им је била сама природа. Же.л.а да се допадну, потреба да се ките, показује се код женских њежппјом и живљом. Ред и чистоћа у кући, згодни намјештај стварн, уредпост по соби, чпстоћа чељади, добар укус, код зготовљања храие, уљудпост у опћењу, зачаравају свакога од нас. Релпгија стојп свагдје у строгој хармоннји с божанственим законнма прнроде. Она пе забрањује љубити што је лпјепо, насупрот цриродиому чувству, она не забрањујс налазитн задовољство у прекрасном, по само опомиње, да га не цијенимо одвнше, како нам налажу етрасти по заблуди ума, да због њега