Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧБИК

Стр. 95

радећи, оскудјева у свему, дотле други изобилује У свему а ншпта не ради?" „Богаташи су без вјере у велика дјела, сиромаси постају ниткови и варалице у мањим стварима: отуд толике неправде, као нужне пошљедице иреваре и безобразлука" — рекао је Аристотело. А ношље тога, остале сметње, што се налазе у кругу, скоро свакога настира — проповиједника. Ну, имајући у озбзиру, да је потпуна слобода данас нама зајамчена у државнијем законима и домобранством; да се у смислу црквенијех наређења 1 ) у погледу постављања лица на свештепичку службу има претпостављати, да су људи тога звања доетојни: предходно спремни п испитани (јер наша мудра влада у Босни и Херцеговини. водећи о нама озбиљну бригу, имајући здраву политичку евијест, на основу слободе II правде, иде нам усрдно иа руку, пружајући сва потребна средства за нужну њпхову спрему), не остају нам друге сметље томе кораку, д0 још једино материјалне. — А оне много спрјечавају и многу нам штету доприносе. Бер: „. . • НЈта иомаже елобода, вели— Вашеро, фран. публициста —- онијем, који немају ни времена ни средства да читају . . . Сва је њихова брига, па и политика, како ће живјети они и њихове нородице. Нужда, што их притискује помрачава њихов ум, завезује њихов језик, и гњечи њихову вољу, погиње и погурава њихов дух, као и њихово тијело. Докле год их та нужда у главу бије . . . не ће разбирати, шта покушавају противници . . . Слобода у сиромаштву та је као неки заробљени краљ, који непропушта ирилику, да се одрече своје краљевске влаети, и да је преда у руке онима, који му дају наде за право живота". Али, полажући наду на очинску бригу и заузимање за благостање наше домовине Нреузвишеног господпна Министра Калаја, —• ни те сметње неће још за дуго пометати нагае сиромашније свештенике у дједокругу њихову, на попришту држањасвоје источно-православне вјере и народне побожности. И тако ће наше с.вештенство укупном снагом [зршити свој узвншени рад у Божијем винограду, да ксакш П 'ккТл\ сиасетт* 2 ), јер „лпчности — вели Манкен са споV I- Тим. Ш. 2. 3. VII. вае. саб. пр. 2. V I. Кор. IX. 22.

собностима, са разумом и искуством, што их руководе и са правдом која влада и управља: его друштва (свештенства) у његовој битности, коју ништа разорити не може". Било је сиромашнијех свештеника и у прва времена, па која су још бивала врло бурна, али су опет одржали, у пркос свијем неприликама, св. аманет: вјеру, народност и језик свој, а противници су им говорили: ето друштва у његовој бнтности, коју нпшта разорпти не може. А како ћемо назвати друштво данашњих наших (ако н не свију) свештеника'( велимо данас, „кад се човјек не мора брпнути и зеисти за поуздану п добру заштнту; кад он слободно може да употреби своје епособности на ново усиљавање за поправку свог сопственог стања н стања других?" — као што каже Џ. Ст. Миљ, — а онн пренебрегавају своју најсветију дужност, да у црквама држе „школе за народну вјеру и побожност 3 ); да поучавају народ за иријеме богослужења 4 ); да прије или иоптље свршпвања сваког евештеног рада кажу и протумаче људпма значај, важност, моћ н силу св. тајана н молитава 6 ); да пх науче међусобној љубави и испомагању«); нрпвржености, вјерности и покорности властима, јер св. Навле вели: „Кслка д8пјл К/ИСТЈЛГк и |НД(рЖЛШ,ћ1ЛГк дл покин^ггса : 1гкст-к 150 КЛЛСТИ Л!И,Е I« № Еогл: сбш^мл М1Е класти № Когл оучинсни с8тк". Т*клике про» тиклаиса власти, Еожи« покел^кнпо пј)отик= ллмош,шса же, сек'к гр'к\"к прУел*лет г к. Кназу КО ПЕ с8тк КОАЗНк Д1УКрк1ЛГк Д'к'ЛШ/И г к, 110 злилгк. Хомшпи же ли пе коатиса кллсти ' влгое ткори, и 1ш*кти к8деши по^вллб (С негш: КожТи ко сл8га естк, Сблктителк к г к гн'кк-к злое творАш,ел»8. Т'кл1же потрека покинока= тиса не Т0КЛ1Ц) зл гн'кк'к, но н зд сок'кстк. Оегш ко рддп и длни длете: сл8жители ко КожТи с8тк ко истое сТе прекиклкчце. Коздл» дите оуг.о всклгк должнла : ел»8же оуг.и' оурок г к, оурок-к: ел1§же длпн, длнк: л ел|8же страх^н, стрл\"к: и ел18же честк, честк" 7 ). 3 У I. Ј. Злат. Бесједа протип оних, који, пе бивају при богослужењу. Орр. А. Л 7 П. р. 103. ен. Мом. 1741. 4 ) VI. васел.. с\б. пр 29. 5 ) Саб. поуч. предиел. стр. 1. 2. Санкпет. 1781. 6 ) Ефес IV. 1. 0. I. Квр. ХП. 28. 12. 21. Рим. ХП. 4. 5 ») Римљ. ХШ. 1,—8.