Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 103

или моли, треба га најприје зовнути по имену, па онда искати или модити оно што се хоће. Тако ми радимо и кад се Богу модимо. Ми Бога у молитви призивамо овако: отче мапгк иже еси нл некес'к\"К. — Е!ад хоћемо од кога што да да иштемо, шта треба иајприје да учинимо? — А кад се Бо^у молимо,.требали и ТБега да зовнемо ? — Како се Бог у молитви призива? — (Одговор на ово интање треба неколико ђака да понове, док се текст утврди на.памет). Како оно рекосмо да Бо1-а у молитви призивамо? — Која је прва ријеч у томе иризиву ? — (отче). Би ли могли ми ту рнјеч н другчије могли казати? — Ту ријеч ми би другчије могли казати: ( отац). Која је друга ријеч у призиву ? — (наигк). Која је трећа ријеч? — (нже). Ова би се, дјецо, ријеч другчнје могла казатн: која. Како би се ова ријеч иже могла другчије казати? — Која је четврта рнјеч у нризиву? — Пета? — А која је шеста ријеч ? —- (|ШлЕС'к;\"к). Како бн се ова рнјеч могла друкчије казатн ? — (небесима). Дед

још једном кажи, како се Бог у молитви призива, ти! — Све ми то сад другчије кажи, ти! (Оче наш, којн си на небесимај, Ко је отац свију нас? — Кад је Бог отац свима нама, шта смо ми Богу ? Гдје Бог станује? — Кад кажемо да је Бог на небесима, шта то значн? — (значи да је Бог свуда). Ко је створио све што виднмо и не видимо? Како се једном ријечи зове све што је Бог створио? — (свијет). Од свију створења која су Богу најмилија? — Шта је нама дао Бог више, него п једном другом створењу? — (разум). Шта нам је рекао Бог да радимо ? За погрешке, које учинимо по незнању, шта нам треба радити? — Ко нам даје све што нам треба? — Да нам Бог даје увијек, што нам треба, шта ваља да раднмо ? — (ваља да се Бегу молимо). Кад хоћемо да се молимо Богу, шта треба да радимо ? — треба да Га призовемо). Како се Бог у молитви призива? Запамтите, дјецо, добро то кахго се Бог у молитви призива. Други пут казиваћу вам, и како се треба Богу молитн

СВЕШТЕНИЧКИ БЛАГ0СЛ0В. — По руском. —

Не може човек равнодушан бити када види, да они људи, који се називају христијанима, пренебрегавају свештеников благослов. Многи људи не пренебрегавају овај благослов намерно, него понајвише с тога, што не знају важност и значење свештеничког благослова. Откуда води евој почетак благосиљање'? Од самога Господа Исуса Христа, Који је сам често делио благослов руком. Тако, када је Он једном хтео, да нарани народ са пет, а други пут са седам хљебова, то је прво благословио хлебове и рибу. (Лук. 9. 16.). Када су к Њему донели децу, да их се дотакне, Он дозвавши их к Себи „и загрливши их. метну на њих 1)укс те

их благоелови и (Мар. 10. 16.). Други пут: када је Господ Исус Христос са својим ученпцнма држао тајну вечеру, пре него што пм је дао тајанствени хлеб и вино, Он их је (т. ј. хлеб и вино) прво благословио руком (Мар. 14. 22—23). Напослетку пак, последњи Свој благослов руком 5 дао је Он, као што из светог Евангелија знамо, Апостолима Својпма, када се узносаше на небо, тамо стоји овако написано: „и иодигнувши руке своје, благослови их и (Лук. 24. 50.). Свети Апостоли, као прејамници земаљског служења Опаситељевога, са дужношћу приповедања, примише у једно од Нзега и делење благослова руком. Знамо да је Господ Исус Христос