Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 141

обнчно одјело и архимандритску мантију, а на глави је имао панакамилавку. Није био увијен, по обичају и правилу. Опело је било на грчком језику, монашко. На опелује говорио надргробно слово ректор грчке јерусалимске семинарије, на грчком језику и веома лено пзнео заслуге покојника. За њим је говорио професор Казанске Духовне Академије, г. Трновски, који је био дошао као поклоник у Јерусалим. Четврте недеље вел. поста бијаше велика свечаност Ерменска, за то у Воскресенском храму није било тога дана литургије. Ерменски Патријарх елузкио је на Гробу Христовом, Православни Патријарх служио је тог дана и носио литију око цркве у крстовом манастиру, недалеко од Јерусалима. Тај је манастир подигн\"т на месту, где је израсло трисоставно дрво кедр, певка и кипарис, од кога је начињен крст. У среду ове четврте недеље, у 4 часа по подне дође Патријарх на бдење, Великог канона, у Воскреени храм, без велике параде, али га опет прати духовенство, облачи му се на извесном месту мантија, иде у Кувуклпју и ту бива као и пре. Бдење се отпоче обичним редом. Прву песму појао је сам Патријарх из свога стола са левом певницом. Бдење се свршило у 6 часова у вече. Ово је бдење учињено у ово време због поклоника, а у Патријаршеској цркви било је бдење ноћу у присуству Патријарха. У петак ове недеље било је исто тако бдење „Похвала Богородици" — Акатнст. Недеље пете цветне, дође Патријарх без велике параде и служаше у Воскресном храму, на Гробу — пред Кувуклијом служаху Католици: а Копти, Абисинци, Ермени и Сирјани, У својим црквама. Кад се ово овако деси, те сви служе у једно исто време, онда бива право „ сметеније језика , само се чује јек од оног огромног здања. а кад још и католици ударе у оргуље, онда ни узми. ни остави. него прави вашар у свцлајначкој Бојачи. Ко је бпо кал, год у Свилајнцу на вашару. мо-ке соби то лепо и јаено представити. Е, али, што је рекла царица Катарпна, „?бета худа без бодра ," тако и ово сметеније језика има и своје добре стране, а, на име: што тада можеш видети службе свих хришћанских вероисповесш и њине разлике. Католици, већ као што је познато. прекрасно поју, особито што су цојади њнне велике недеље, а и Ерменн при-

јатно поју, но Копти, Абисинци и Сирјани, да бегаш у свет, На вечерње тог истог дана, на место Патријарха, дође један владика. И њега тако исто спроводе и дочекују, као и Патријарха кад долази без велике церемоније. И на овом свечаном вечерњу говори један беседу на грчком језику. У воскресеном храму, Патријарски трон је на десној страни до певнице а према њему, до леве певнице, владичански. За то кад дође овако да служи место Патријарха какав владика, он онда стоји у том трону обучен у мантију. У петак ове пете недеље, беше велика религиозна, турска свечаност. Ове свечаности по другим местима код њих не бива. Та свечаност због испраћења њиних хаџија на гроб Мојсеов. Из библије ми знамо, да је Мојсеј умро с оне стране Јордана, не ушав у обећану земљу. Међу тим Турци обележавају гроб Мојсеов с ове стране Јордана, на месту где је био манастир св. Евтимија, и његов гроб ематрају за Мојсеов. Тог дана, на цветни петак, било је бдење на Јелеонској Гори, на Вознесења Христовог гдеје и стопа Нзегова отиснута на камену. Бдења је трајало до пола ноћи и тада се окренула литија од места Вознесења и пошла у Малу Галилеју, која је у истој гори, не далеко од места Вознесења. Набдењу су били скоро еви поклоници, који су за запаљеним свећама пратили ову литију. Како је Јелеонска гора према Јерусалиму, који је такође на виеу и одва^ја их само Кедронски поток — његова долина, то је милина било гледати ову ноћну литију. Лепоте њене није се могао човек нагледати. После учињене молитве у црквици мале Галилеје, литија се вратила на место Вознесења. Сутра дан, на Лазареву Суботу, била је архијерејска литургија на месту Вознесења под, ведрим небом, јер ту нема цркве, само је остала зидина од цркве, што је на том мјесту направила царица Јелена; и то се све налази сада у турским рукама, па за што православни служе на том месту на Лазареву Суботу, Спасов-дан и Преображење, плаћа се одсеком годишње. Тако плаћају и друге хришћанске вероисповести. После литургије, архијереј, свештенство и народ отишли су у манастир иза села Витаније, који је нодигнут на месту, где су Христа сусреле Лазареве сестре: Марта и Марија, кад је пошао да воскрсне