Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Отр. 179

директни, позив од Христа и јесте свештеиик бса \Уеу!ј[ххтос, 0еоО 3.) Заповеди, које су добили од Христа апостоли, односе се, — барем дух прописани, ако не речи његове, —- и на данашше свештенике. Нроповед Христову на гори, називају ,,речју при посвећењу," и ма да је, но мњењу Неандра, реч ова била управљена не к једним цигло апостолима, тим их је не мање, без сумње, Христос прн овом пмао у виду пре свега. Речи Господа, у јеванђ. Мат. X. гл., у погледу ученика и њиховог одношаја к свету, а свакако и речи ГБегове (у јеванЈј. Јов. XIII, XIV, XV, XVI и XVII гл) јесу најдрагоценији аманети слугама јеванђеља. 4.) Живот апостола гаља да буде примером за живот [Наста

слуга цркве; и један од најбољих образаца таковог слуге био је ап. Павле (Дел. ап. XX, 18—28). Истина, карактер апостолског века, у мпогом се разликује од нашег времена, потпто апостоли у многим стварима — напр. у оделу, у начину живота и шта више у спољашњим облицима речи и проповеди — не могу бити за нас предметом потпуног подражавања. Но пошто је стварати искључива правила за кога му било драго, и стварати људе ван предела човечијег саучешћа и подражавања противно духу хришћанства (Рим. 1.10—12; XV, 24—33), то је можно казати за пастире у свима одношајима, искључујући оне случајеве, где се они јављају одарени нарочитим, надприродним даровима. ће се].

БЕСЕДА У

Овим речпма пуним похвале, љубезни моји, награђује и обраћа се у данашњем св. јеванђељу Господар своме верном елузи, коме повери и даде на употребу 5 таланата. И други слуга, који доби 2 таланта и њима стече још два, и он је чуо из уста Гоеподара свога похвдлне речи: Тп си ми био верни слуга. Само онај трећи, о ком се говори, да није на добро употребио свој талант, него га у земљу закопао, без икаква осећаја и безбрижно седећи и не помишљајући, да мора давати рачуна о добру му повереном, тај се мора застидети, јер је он лукави слуга, а господин вели, да му се одузме и онај један талант, па да га баце у таму најкрајњу, где ће бити, плач и шкрииање зуби. Ето, како дивно и прекрасно спрема Христос народ свој, како скромно, како са пуно воље и мудрости, опомиње н упуКује пастир овце своје, да прозкиве часно, поштено и узвишено, дане свога земног жића! Поњатном и разумљивом

VI. ПЕДЕЉУ. „Докрн К.1ДГ1Н И К^јЖМН. Ш МАЛ"к кмлтч егн к^рж -к, нпдт. лшогн^ин та по[тдк,т: книди к-к рлдогтт! Гдл тко(гш". (Мат. 25. 21). причом за свакога, учи и упућује нас Спаситељ, да изађемо на стазу онаког живота, који ће нас одвести нашем спасењу, и тамо емо сви мн добре илп лукаве слуге, јер и нама даде Господ таланте, једном више, другом мање, па ће и од нас тражити тачног рачуна, кад се жетва приближи. Зауставимо ее, бр.чћо, на том, какве ]е таланте разделио Господ међу нас, да се научимо и сазнамо њима верно и савеено руковати и служити, па да постанемо верне слуге Господа свога. * * * Таланти су били у Римско доба новац, што је престављао велику суму, и кад Господар преда слузи свом један талант, то је већ знак великог поверења. А тим већма указује Господ Бог поверење према нама, кад нас је обдарио талантима духовним и телеспим, даром прекрасним, да бн га у животу своме плодоносно употребљавалп и умножили.