Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 215

здградити. еиицк! 2 |1}1е нместнок* жј и нллож= но1о КЛАТК01« КТ\ чес6/И г к лк»ко сјке свид^ктелкствбете, да к8детс вЛгослокени ш кга вседец= житма , и да подлст г к ка /итз. всслјоцјнла р8ка Н1ч1' № роск! НВНК1А гокзока'н'|'е зе/или, и № /ИорА вогатстка, и да изи>вилкств8ете ко влги\ г к мк^ акраалгн, исаа'к'к и ?акачгк, и оузрит« чад г к скон\- г к чада, и в8дјте ирофжи, и да сподовитесА со кгклш пра'веднк1/ии нкнагад влженсткд, алпЈнк. ©лицм же ле'стнок> кла'ткок» ненра'вд8 иракеднб показати С/И'кете, да вКдете (?дбче'ни и не профенн Ш стма единосбфнмА, жикоткор/ЛцнА и неразд'клилшА трцкц еди« нагц) вга 1!г%'к, к'кчни> к г к нкпскнлгклп*. в'кц'к

и п8д8||1елгк, и да тр/Ксе'тесл мк«ј ка'|'н г к ец!е и на зелии, и да №ке'рзшнсА зел^лА пожре'т г к ка'с г к мк№ дадаиа и авТрижа, и да восирУи.иете прока'з8 гУи)з[ек8, и оудавле'н'1'е Ј8днно, и с/ие'рт г к ана'н'1ин8, и женк! еги> сапф[рм, и ча'стк каша да в8дет'к с к везвожнккии еретТки, и жилицјс ггк 1:'к'П1од1 г к бгни оуготбканиолгк дТа'кол8 и аггелшлгк егц), и да Љкрдфете вга ра'т8к»фа к г к ча'стч стра'шнагш коздаднТА, и да заткоР атса Ж ва'ст\ дкери лмти еги>, и о\-слк'ипите: (Оидите ш лине проклАтТи ко огнк в Н јчнкш , не к »'к,и'к ка'ск. (У Фирмилијановом „ГГарохијалнику" отштампано је у сриском преВОДуЈ. (Свршиће се).

ПРОПОВЈЕД НА ВОС1 Сви су хршпћански празници дани радости, али празник воскресенија одвојио је од осталих, Воскресеније је празиик иад празницима, торжанство над торжапствима. Па какав дога1јај славимо ми данас? Исус Христос учитељ истине, оличена врлина, Спаситељ и искупитељ рода човечјег, наш Господ и цар, устао је из мртвих, побједио је смрт, он живи, и ми ћемо с њим живити. РБегова побједа је и наша побједа. Он, наша глава, узвисио се, и мп ћемо се, удови његопи, с њим заједно узписити. Он је сишао с неба да нас из гробова уздигне на небо, и сво му је то исиало за руком. Па коме да срце не игра од радости, ко да не ликује ? Ученици, као што нам свето јеванђеље казује, зарадоваше се, кад опет угледаше Господа. Поимамо радост њихову, знамо, да је та радост морала велика бити, онако исто велика, као што им је туга велика била. кад њиховог љубљеног учитеља, њежног и вјерног пријатеља и

РЕСЕНИ.ЈЕ ХРИСТОВО. „Радујмо се и веселимо се у овај дау, који нам створа Господ." друга ухватише и па крсту умртвише, и они остадоше као сироте сами, самохрани. Од страха и очаја следила се дутпа њихова, и нису знали, шта да почну. Потресени застрашени, забринути за свој живот, у вјери пољуљани мислима, жалише својег драгог и љубљеног учитеља, увјерепи, да су га за навијек изгубили. На једаред ступа међу њих Христос Спаситељ, поздравља их: „мир вам", показује им своје прободене руке и ребра, увјерава их, да је ускрсао, утврђује их у науци својој, и шаље у свијет, да шире иауку његову. Какав прелом, каква промјена па једаред у дуиш ученика Господа нашег. Пзегона појава, звуци његоваслатког њима гласа, разагиа с душе њихове црне сјенке страха, бриге и сумње, и она поста свијетла и ведра од заносне радости, јака чврста и не сломљива вјером. УченициХристови пренуше неописаном радошћу кад угледаше опет Господа. А зар да се и ми исто тако не радујемо? Зар ми немамо