Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 217

Опаситеља с утјехом живимо и умиремо смјело гледамо у очи будућиости, и у гроб са отвореним очима погледамо. Христос Спаситељ ]е скршио моћ неумитне смрти, и страхоте мрачнога гроба сатро и преобразио га у тихо приетаниште, из којег ће нас временом подићи себи, јер су у њега кључеви од смрти и гроба, и он је Вог мртвих као и Бог живих. Ко сад мари, што ово мало дана гостовања на земљи прохуји као бурна ријека ? Они су само освитак. зора нашега живота, иза које не долази мркла ноћ, него вјечити, диван данак. Ко сад хаје, што ће тијело наше као цвијет свенути, и прије

или поелије у хладан гроб утонути? У шему неће вјечито остати, него ће као зрно пшенично посијано у земљу с временом опет изникнути, и у китнастијем лику у раскошнијој одјећи расцвјетати се, и тада нигда више осушити се неће. Ето какве нам је дарове донијело Христово васкресеније. Христос васкресе! Ва истину воскресе! Са овим иуним значаја поздравом и отпоздравом сретајмо један другог, и заједнички се радујмо! Амин Сомбор , 1895 год. Милутин Гавриловић свештеник

ВЕЛИКОПОСНЕ И

ВАСКРШЉЕ СВЕЧАНОСТН САЛИМУ.

У ЈЕРУ-

(Свршетак).

Иа велики Петак, царске часове свршавали су као обично на Голготи. После по дне дође Патријарх просто у Воскресенски храм и свршитпе вечерње. На вечерн,у нису износили Плагатаницу, као што код нас бнва. Истог дана у 8 часова у вече, дође Патријарх у Воскресенски храм просто, обуче се он и све владике у потпуни окрут од црне кадифе раскошно извезене бедим златом и сребром, а свештенство се сво преко 50 свештеника, о^уче у епитрахиљ и фелон од црне свиле са белим сребреним цветићима а неке беху са белим сребреним крстићима искићене. Тачно у 9 сати у вече, отпочеше великосуботно јутрење. Почетак беше као обично, и после тропара одмах отпочеше појати канон, а статије оставише. Кад свршише канон у пола, крете се литија, из Воскресенског храма и иођоше северном а не јужном страном и дошав до тамнице Христове. Патријарх окади и учини ектенију, очита еванђеље сходно месту догађаја и молитву. < >датле пођоше даље и догаав до црквице „ Раздјеленија риз а , Патријарх окади И учини ектенију, очита Еванђеље сходно месту догађаја и молитву, па пођогае даље. Дошав до

црквице, где су Христу метали трнови венац н ту учини Патријарх ектенију, окади и очита Еванђеље и очита молитву и пођоше на Голготу. На Голготи на Престолу већ беше метута Плаштаница посута природним цвећем. Ту Патријарх окади, учини сугубу ектенпју за руски царски двор и грчки, очита сходно месту догађаја Еванђеље и молптву и тада један грчки свегатеник монагаког реда изговори с предикаонице беседу на руском језику, с грехом по полем , што но рекли Руси. После беседе крете се литија, а шест архијереја узеше и понеше Плаштаницу, али су је по еве немарљиво носили. Сишав с Голготе, дођоше на Камен Помазања и обиђоше с Плаштаеицом три пута око Камена ГГомазања, вукући Плаштаницу скоро по земљи, тако, да ме је страх и помислити, на гата је то изгледало.Тада поставише Плаштаницу на Камен помазања. Патријарх окади около, учини сугубу ектенију за Султана и поче да чита Еванђеље сходно месту догађаја, а два архијереја кропише плагатаницу мирисима. После овога изговори један, монагаког реда, беседу на арапском }езику, на изуст. После беседе крете се литија н пођоше Гробу, а архијерејн понеше Плаштаницу и положише је на Гроб.Тада стадоше