Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 220

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

и Иконе. Све се ово свршило тек у 4 часа по по дне. Из цркве су испратили Иатријарха са литијом у обичном оделу. Други дан Ускрса служпо је Патријарх на Голготи заупокојну литургију за жену Тертија Иванића Филипова, главног руског контролора, који је био дошао као поклоник. а жена му у Петрограду умрла на велику Суботу. И ово је противно уставу црквеном, али шта ћемо кад је он „м аписан само за нас, а они могу како хоИе. На Томину Недељу била је свечана служба на Гробу Христовом. Служио је један владика. Носле литургије одслужио је Патријарх са свима архијерејима и свештенством благодарење пред Кувуклијом, што је руски насљедник испросио девојку. Боже мој! Зашта ли се још неће служити то јадно благодарење ? У очи Спасова дана било је бдење на Јелеонској Гори на месту Вознесења, а на сами Спасов дан,служио је Патријарх литургију под шатором. Тог дана био је сабор — читав вашар на Јелеону. Барода је било од свију вероисповести. У очи св. Троијце дочекан је свечано Патријарх у Воскресенском Храму, и ту одслужи свечано вечерње. Сутра дан. патријарх дошав свечано, служио је литургију на Гробу Хрис.товом са четири архијереја и шест свештеника. После литургије настављенојевечерње, Кољенопреклоне извесне молитве Патријарх је читао пред Кувуклијом а један архијереј у исто време читао је гласно у Воскресенском Храму.

После по дне, тога дана, у 2 часа, отишли су сви на Сион и ту на месту, где је од прилике била Горница, кад је св. Дух сишао на Апостоле, одслужише вечерње и очиташе извесне молитве. На том је месту сада православно гробље, а на месту где је од прилике била Горница, лепо је патосано каменом и начињен камени престо, и ту на св.Тројицу служе под ведрим небом вечерње. Тиме се дакле завршују и све васкршње свечаности. 'Гитула Јерусалимског Патријарха је: Герасиму, блажењејшем, божествењејшем и свесвјатјејшем Оцу нашем и Патријарху Светога Града Јерусалима и всеја Палестини, Оирије. Аравије, обом пол Јордана, Кане Лшилејске и Оветога Сиона. Многаја љета! Александри ј ском: Софронију, свесвјатјешем, божествењејшем и блажењејшем Оцу нашем и пастиреначелнику, и Патријарху великаго града Александрије, Ливије, Петапоља, Етиопије и всего Египта, Оцу Оцев, пастирју пастиреј, архијереју архијерејев, тринадес]атому из апостолов и судији вселенс. Многаја љета. И тако драги читаоци, колико сам могао и умео, старао сам се да јасно и тачно опишем све ове Јерусалимске свечаности, које ће, јамачно, цео наш свет, а нарочито браћу свештенике, јако интересовати. Другом приликом приказаћу још неке друге интересне ствари, које се тичу цркве и њених свештенорадња. Хађи Теофило Стевановић, игуман.

БЕСЈЕДА НА ИВАН-ДАН. (По руском)

Као што праскозорје бива весником сунчаног рођаја, тако је св. Јован био претеча предвесник јављања на земљу Спаситеља рода човечјега вечнога Сунца цравде. До долазка Христовог на земљу, људи су били у тами и сену смртноме за грех прародитељски и изаћи из те грешне таме сами собом нису могли; за то им је потребна била помоћ с више — потребно беше скинути са човека тешко проклетство Божје, а скинути га могаше само Онај, Који га је изрекао. И ево Гоепод, по неизмерној љубави својој према човеку — грешнику, шаље на земљу Својега Једино-

роднога Сина, Који, непрестајући бити Богом, постаје савршеним човеком, т. ј. прима на Себе човечје тело и душу, и Својим животом, страдањима и смрћу враћа човеку оно, што је грехом изгубио. Но да светлост вечног Сунца правде не буде одвише неугодно и шкодљиво за слабе грешне очи, Господ предусрета јављање Његово зором — одсјајем Божанствене Светлости. Тај одсјај — весник Христа Спаситеља, био је св. Јован, чије роћење ми данас славимо. Јован је био син свештеника Захарије и жене његове Јелисавете —• родитеља побожних