Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 225

другови, за негато несносно, за нешто претешко и посве неугодно. Јер замишљаш, нуравно. као сваки млад човјек у својој бујној машти, која се с' готовошћу, енергично, уплијеће у неостварљиве, непостизкпе идеалне, — нешта чега нема и чега не бити не може, јер као сан пролази и као магла исчезава. У томе заносу, који кипи с једне стране за то, јер сн још млад, невјешт, неизвјезкбан и неискусан ђе те и слабији, само ако су хитри да преваре, духови могу да за собом окрену, и с друге стране, што се приближујем одавна жељеном циљу, — ђе замишљаш наћи одмах сваку срећу, свака задовољства овога свијета: гријешиш ммого, као и остали што су као и ти\ А природне пошљедице, које су. евентуално већ на површини, или које ће тек доћи к овијем или на друге стране и на ново, не видиш а и не предвиђаш ни појимаш, И као што су разноврсни начини људског гријешења, тако су различите односне пошљедице. Један гријех, наиме, учињен на један или на више начина, може бити узрок једне или впше пошљедица и обратно. Кад човјек почне да гријеши, гријех му је сладак, али му се осећаји постепено затупљују, чим више стане гријешити. По томе нема никаква укуса у гријешељу; докле чини гријех непрестано по навици и извјежбаној склоности к томе. Не ријетко пута, човјек ступи у борбу с навиком, имајући присусност одважне воље за поправку, да надвлада гријешење по навици, ну страна навике и извјежбанијех средстава за гријех готово свагда побјеђује, не рачу најући незнатне успјехе. А тада већ не осјећа сласти у грјешнијем насладама нити грчине у прнроднијем пошљедицама гријешења. Њему све пролази као сан, као вријеме сужњима у тамницама, идући даље у гријех, као у дубину морску. Ти нијеси безуман али јеси млад. А младост и лудост — кажу — могу се између себе успоредити. За то се чувај да се не поводиш по жељама младости. Надвлађуј, наиме увијек такве жеље иаметннјем и озбиљнијем расматрањем у будућност. Знади добро, да шта год млад човјек учини у младости својој, још не зна шта је учинио. Он је подобан човјеку рибару, који баца своју мрежу у дубину морску да рибу лови. Тек кад мрежу извуче на крај, зна да ли је уловио. Онда, према успјеху, осуђује или не

осуђује своју вјештину. Ако је успјех повољан, мирно и хладнокрвно пребира мрежу своју, пун радостп и весеља, величине и поноса храбрости и смјелости. Докле други пут, кад није бацнв мрежу по савјету нечнјему онђе, ђе није мјесто рибе, ништа уловио, — бива љутит и огорчен, нерасположена духа, разјарен и дрзак; осуђује сам себе због неумјетности код својих очију и способности. А ово бива у већој мјери ако је пристао за свјетом безумног. Први случај природно снажи му и умножава знање и вјештину, чинн га смјелим и одважннм у даљпјем подузећима. Докле други, неуспјешни, чини му да заборавља и оно што је знао; чини га већом незналицом и сметењаком. Твој пут на коме си још као ученик, а на коме се спремаш за велико претешко дједо, јесте што и мрежа, а ти што и рибар. Кад га довршиш и кад на крај изиђеш, знаћеш шта ти је донио, као и рибар пошто је мрежу извукао, зна колико је риба заграбио. И као што су различите рибе по величини и роду — врсти, које су у мрежу заграбљене, тако су и користи стечене на томе путу не једнаке. Ђе који пут догоди се, те а на мјесто риба у мрежи захвати по која жаба или змија нод површином воде. Тако се деси да и човјек у мјесто корисног знања научи нешто што је горе и од жабе и од змије, а то је безумље, које бива кад шљедује безумнијема, прецијењујући своје епособности, и замишљајући себе за много научена и важна. Зато ти братски свјетујем, да иазиш на своје кораке при крају дуга пута, пред прагом врата јавнога живота; јер баш ту има много што шта, одашто се лако можеш сПотаћи, а да се не дигнеш за дуго или за навијек. јер као што је тијесан пут што води у вјечни живот, мало их је који га полазе, тако је први корак јавног живота и тежак и не сигуран; али ако то већ и има па наједном изгуби због непромишлена прнјеступка. ЈЈезброј препона стаће предањ'. Хиљадама замки плешће му се на путу. Спотаће се сваки који се не буде достојно спремио за чување, јер ће га замке заплести у своја чврста ужа, који су крајеви сведени у дубину морску, ђе ее сваљују несрећне жртве. Као што си до сада био кротак и смирен и пажљив за науку, буди тако до краја а и још внше. Поновн све што си учно и утврди се у