Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 229

Не само ради тога, да говори оно, што је добро за напредовање вјере, да даде бдагодат онима који елушају 1 ), него и да се зна уздржавати од ружнијех ријечи и дјела, која му не пристаје, евештеник је дужан, и неопходно дужан најприје научпти сам сво оно, што му је потребно. Из горенаведенијех мјеста св. Писма јасно се види, да се од свештеничкијех кандидата има безусловно захтијевати иретходпа поттгуна научна спрема, гкто толико, колико и морално савршенсшво. Кад ово знаш, потруди се докле си још на вријеме: да што више прибереш знања, не одступајући уз то никад од заповијести божијега закона, побожносга ради, и ради бољега напредовања у сили божије благодати, која је у иримању божнјих ријечи. (Јбуци на еебе одјећу знања, и бићеш примљен на свадбу; јер сви који је не буду имали, биће изгнани „на поље" 2 ). Владати се примјерно, чувајући добру своју будућност, непопустљивошћу захтјевима безумнога, одбијањем од своје скромноети болестнијех идеја, — и приљежно епремати ее с науком за раденика божијега впнограда, за пастира словес1) Еч-ес. IV, 29. Мат. XXII, 11., 12. и 13'

нога етада и служиоца божије цркве: теби је да сада најглавнија ствар! За то ти и препоручу јем у овоме писму само то двоје , имајући још мјеета о томе говорити, јер ништа није неумјесније, но ријечи трогаити онђе, ђе се већ ни појма нема о ономе, што се њима жели и тражи ; 1ер то би било, што и еијати сјеме, кад је вријеме жетве, или жети, кад је вријеме сијања. У наредном писму говорићу ти о првијем корацпма јавнога живота, односно о слободн и срећи, које једнако замишљаш, у заносу младости и неискуетва. Још ти једном препоручујем, да се мудро храбро оградиш про-^ив безумља онијех, који као птице у пругло или рибе у мрежу, иду на своју погибао, мислећи да су паметни и вриједни за безумне и неостварљиве у данашњем времену идеале; јер су за њих батине на леђа, као што је бич за коња. и узда за магарца, а за тебе. да постанеш добар чувар винограда. Заклињем те Богом живијем и љубавл^у својом, чувај ее од такијех, да не дођеш. као ја, због њих међу четири тамничка зида! —јер ти тада неће нико помоћи. Прими братско поздравље са друговима!

ВЕСЈВДА ПРВОГ ДАНА ДУХОВА. Говорио приликом пољеке молитвс 1894. год. Јован 0. Митровић свештеник.

Влагословени Хришћани! Како сваке, тако и ове године, у данашњи дан, све православне цркве прослављају значајан догађај : Силазак Духа светог на Спаситељеве апостоде. — Па ево, и ми смо се скупили на ово место, по нашем старом установљеном обичају, да прославимо тај свети значајни догађај празник, Наш Спаситељ Иеус Христос, изабрао је дванаест људи, који су били чиста срца, праведни и побожни, и назвао их је својим апостолима или ученицима; како би му могли послужити као помагачи, у делу проповиједања и разпростирања Н>егове свете науке, но цијелом свијету. (Јпаситељ је њима, као својим ученицима, проповиједао евоју Божанеку науку и учио их

„Испунише се сви духа свстог". (Дела ап. 2, 4). у свему, како би они напојени његовом науком, лакше могли осталом свијету проповиједати и разпростирати свету науку Нзегову. Господ наш Исус Христос, да би што боље утврдио своје апостоле, у делу проповедања свете науке његове, — Он, — Исус Христос, по Вознесењу свом На небо, а у педесети дан по Ускрсу, пошље на своје апостоле по обећању Духа светог, у облику огњени језика, како би им моћ и сила Духа Божанственог вазда помагала при вршењу њихове свете апостолске дужности. — Велим вам, да је Дух свети, сишао на Христове апостоле у облику огњени језика; Па шта то значи? — То је пуно свога значаја, то значи: као што ватра разбија свијетом таму, износи се и уздиже ее зраком небу; тако