Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 7

н.-х. источник

Отр. 243

учитеље, спајајући их уједно, као да су 1 индентична назвања, што се потврђује и изостанл.ап.ем артикла уз бсбаахаХоид. Тако схваћају ово место блажени Августин и блаж. Јероним, а исто тако и многи од најновијих тумача. Сва се разлика овде, еиди се, своди на то, што име „пастир" показује нарочито на административну страну службе, а у имену „учитељ" разумева се страна чисто дидактична. Та околност, што у протумаченом месту имамо јадинствени пример употребљавања речи у додатку само свештеничкој служби у цркви, потврђује мисао о идентитету овог назвања са ^оаахаАос. Обе ове службе предпостављају цркву већ осиовану, веру већ примљену и сачињавају сталио свештенство у правилно организованој цркви. Они имају стално, одре^ено поље рада; цркве су биле остављене старању „пастираи учитеља",и ове две службе састављају у ствари једну, коју ми називамо пастирском службом. Али проникнимо пажљивије у назвање „пастир". Ово дивно наименовање свештеничке службе долази од тео - јшоум пасти,* или чувати стадо и пре свега је име, које изражава прави карактер Христа, који је добри т. ј. истини Пастир. Оно је синонимно са именом „учитељ" и показује на добре, сродне, миле и драге одношаје пастира и учитеља ка својој пастви; на његову љубав пастви, на задовољење од њега виших потреба њихове душе и срца; на његове вигае срдачне ј и духовне, него ли официјалне одношаје к њима. Најдревније сликање Спаситеља у хришћанској вештини, било је сликање пастира, који носи овцу на свбјим плећима, -— знаменита је та околност, што се „Добри Пастпр" римских катакомба сликао у виду младића, показујућп не

I само на човјечију, него и на божанствену природу Христа, свагда остајући једним и истим, не старећи. Сликање сведено кругом, символом је вечности и кечног живота, у ком су опасани, као у кругу вечно битне љубави, Пастпр и ЕВегово стадо. Овце и козе пасу и чувају се под надзором његовим, иду на звуке Његове лире или фруле и преносе се на ЕБеговпм плећима: Он је њихов божанствени Творац, Всфа, Утешитељ и Спаситељ. Реч срета се такођер и у Старом Завету, где се она често придаје к Богу (на пр. у псал. ХХП1), као истинитом Пастиру, који је учинио све, што изискује старање о насићењу и спасењу Свога варода. У идеји мнргр садржи се 1) пића, храњење: пастирем се назива онај, ко пита или наставља душе у божанственој истини; он је дужан хранити своје стадо слично чобанину; — 2) љубав или симпатија. Ову одличну црту идеје пастира ми можемо видети у одношајима ме!ју чобанином и овцама у источним земљама: оне знају његов глас и нду за њим као да су на кокопцу привезане му својим најдубљим инстинктима и наклоностима. Истинити пастир,. по овом, онај је, ко живи свагда са својим овцама и љуби их. Трећа црта истинитог пастира јесте — само пожртвовање. Источни чобани су кад што принуђени да жртвују свој живот и заиста га жртвују за своје овце. У овом ! начину оличава се самопрегоревајућа љубав Христа к људима. 4) Најпосле, неопходним цртама пастирског рад% односи се: бдење, обрана, во^јење, управљање. Тако, Омир назнва цареве „"-^.игухс (пастирима народа). Назвање ово представља природну, правилну власт предводити и управљати — у оном, коме се