Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 342

Б-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

Не смећућн никад с ума, да ће се сваки | најмањи назвати у царству небескоме 1 ), који ри. јечју, дјелом или прпмјером буде узрок, да други друкчије науче, него како заповиједа Бог у закону своме, и имајући пред собом дјела пастира и учитеља словеснога стада Христова првијех вијскова, који су управо били правила вјере, угледи кротости, учитељи побожности, умјерености, скромности, смирености, учтивости, достојанствености, дошљедности и сваке чистоће, нећеш одступити од дје^а закона, од праве хришЛапске иобожности 5 не ћеш пустити превласти никаквијем неваљалијем помислима, жељама, ни дјелима. Из разлога тога, желећи да свакад будеш кадар затиснути туђа уста лажи и клевета истином својих добрих дјела у молећи препоручујем ти, да још унапријед неуморно гајиш у себи врлину побожности , и да се у њој добро утврдиш, како те не би никад могла од ње одвратити никаква ђаволска сила , нн изнутра нп с поља, кад будеш раденик у божјему винограду. Вјеру, бојање Бога, побожноет, крунише молитва. Она је пошљедица вјере, страха божјега и нобожности. Човјек, вјерујући у Бога, од кога се надам заиста примити плату за дјела: за дјела, на пме, добра, живот вјечни; а за дјела рђава, муке вјечне: моли се Богу, своме Творцу, Оцу небесноме, да му дарује снагу своје благодати, ради напредовања у добру, да се спасе, чинећи дјела по закону. Молитва је најјача сила коју човјек има у власти. Она је за то свакоме потребна, а ономе који је позван да васпитава народ у релиђији, јесте и преко потребна као и сваки добри примјер. Јер за васпитање у реииђији нема бољега средства ни Јачега оружја, од молишве и примјера. Обоје ово, као неопходне врлине, уз остале, тражи се од свештеника. Молитва је, на име, потребнија за свештеника и с тога, јер је већи дио његова рада спојен с молитвом, т. ј. врши се кроз молитву, а с њом ваља и другијем да буде за примјер. Свештеник који се приљежно и често Богу моли, даје добар углед својим људима, а особито својој породици, а она, научена од њега, помаже му за науку другијех, сусједних породица, јер се и на њу, као „евештеникову кућну чељад", у свему оне много угледају, на •) Мат. V, 19.

основу разлога. Молитва је преко потребна и за све људе. А за ову потребу су хришћани знали свију вијекова до данас. И за то су се молпли Богу свакад а нарочито ако су. бивали кад у каквој биједи или нуждн. Св. Јован Златоусти уједноме слову о молитви говорп: „Као год што је ово наше тијело, које је од земље створено, у осуству душе смрдљиво и гадно: такова је и душа, која ее не труди за молитву и не кријепи њоме, т. ј. мртва. жалосиа и злосмрадна. И треба знати, да је грче а гадније од сваке смрти кад се ко лшпава молитве. Добро нас о томе учи великн пророк Данило, кад каже, да је боље и умријети, него кад је вријеме лишити се молитве. И сам Спаситељ Исус Христос казао је потребу молитве, ушљед чега је научио своје ученике како ће се молптп Богу 2 ). Он им је рекао : „Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, примаи који тражи, налази ; и који куца отвориће му се" 3 ). И свети Павао вели: „Сваком молитвом и молењем молите се Богу духом без преетанка"*). А, казујући да се сам заузима и моли, да Бог, Отац славе, дарује духа премудрости свпма који узвјерују, говорп у својој посланици овако: „Не престајем спомињати вас у својим молитвама" 6 ). Тимотеју пак заповиједа, да настоји, да се чине молитве за све људе. за цареве и за све који су у власти, да им Бог да тихи и мирни живот 6 ). Колошане опет моли, да се и онп за њега и остале,који проповиједају јеванђеље, Богу моле, да им Бог отвори „врата ријечи да проповиједају Христову тајну" 7 ). Свети апостол Петар у својој посланицп вели: „Будите дакле мудри и тријезни у молитвама" 8 ). А у дјелпма светих апостола читамо, да се црква моли за њега (Петра). кад је био затворен у тамницу: „А црква мољаше се за њега Богу без престанка" 9 ). Молитве с тврдом вјером и надом на Бога, а које излазе од чистих срца, Бог прима, те по томе оне су у стању и чуда да чине, о чему

2) Мат. VI, 9.; Лука XI, 2.

ч) Мат. УГГ, 7. 8.

4 ) Ефесц. VI, 18.

5 ) Тамо I, 16.

<=) I Тимот. II, 1. 2.

') Колош. IV, 2. 3.

8 ) I. Петр. IV, 7.

9 ) Дјела ап. XII, 5.