Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 341

хране од стране свога свештеника, ако им даш прилику, да ма и за најмање ствари стану говорити о теби рузкно, — исто као козе кад пм чобан пружи слану руку, па се за њим драже и квекећу! Знајући блаженп Павао, да је кобожност велпка трговина са задовољством 1 '), он савјетује своме ученику Тимотеју да буде побожан, кад му каже у својој посланцци: „Обучавај се у побожности" 2 ). Побожан свештеннк, не само да се неће упустити ни у какво рђаво дјело, које би му могло у многоме нашкодити, него ће такав, тта више, прикрити евентуалне своје грјешке, учињене по човјечијој слабости, и отклоннти од себе сваку неваљалу помисао својијех поквареиијех парохијана; јер је нобожност најјача обрана против оннјех, којп зло мисле и говоре. Такав ће свештеник, не само остати дошљедан свога узвишенога позива и дужности у очима својих парохијана и онијех, који нијесу од овога дома, — него ће стећи и времена и вјечна добра ; по ријечима светога апостола Павла: „Побожност је корисна за свашто, пмајући обећање живота садашњега. п онога који иде" г ). Много налазимо примјера у св. Нисму и списима св. отаца и учитеља православља, гдје се безусловно захтијева од свештенпка врлпна иобожносши , обзнром на саму суштину и цпјељ свештенпчке службе. Између многијех, ја ћу овдје поменути само неколика примјера. Архијереј, кад поставља на службу свештеничку, захтијева од дотичнога да се дневи и ноћи учи закону божјему, и вели : „Нека радња твоја бу г де учити се у закону Господњем дан и ноћ, и заповијестима нрехвалнијех апостола и правилима св. отаца, који су се скупљали на седам васељенских сабора . . . Ђе вазда не пзвпре, не зове се извор. Тако ни свештеник, који нема дјела (добријех), не може се с правом звати евештеник, нити је достојан свештеничког имена нп частп. Плата се не даје по ријечима, но по дјелима. А зна Бог колико можемо радити, а колико, будући лијени, не радпмо"*). Нсалмопјевац вели : „Укло«ни се од зла и чнни добро" 6 ). А св. Григорије Богослов у ^едном свом слову, ') I Тимот. III. 16. 2 ) Тамо IV, 7. 3 ) Тамо. 8. V По8ч. №АТмр, отр. 1. и 8. 6 ) Псл. ХХХШ, 37.

поред осталог вели: „Од онога, коме се да и заповједи, да учи друге добродјетељи, тражи се, не само, да нема никакве мане, него да се он одликује добрпјем дјелима". — У књизи „ПоКчж(а 1КАТк1^"к", заповиједа се свештенику, да ноказује добро владање по примјерима светијех; да се труди да стече љубав, кротост, цјеломудреност, пошћење, трозвеност; да се уздржава од еваке страсти 6 ). Апостол Павао у својој посланнци свјетује Коринћанима овако: „Никакво ни у чему не дајте спотицање, да се служба не куди; него у свему покажите се као слуге божије" 7 ). Св. Јован Златоусти, тумачећи ријечи ап.Павла: „бјегај од гријеха, а гони (твори) правду", говорн: „Да буде опште правило за све и углед за добродјетељ чиетоћа твога живота, који је пред очима свију, као неки примјер, у коме је све, што је добро, и који удеено даје углед онима, који желе да усвоје нешто од оног добра које у њему налазе". По томе, видиш ли, да су свештеници, слуге божјега винограда, на које се' и односе горње ријечи блаженога Павла, а јасно растумачене златнпјем устима св. Јована Златоустог, дужни •показивати сваку кротост својим људима 8 ), и учити их јеванђелској науци дању и ноћу; не дајући себи нпкад ни мало одмора, са сваком ионизноихћу и крототИу, с трлљсњем у љубави 9 ). А за то им обећаје Господ „дио њихов који траје до вијека. јер он зна дане безазленијех" 10 ) А с друге стране нека те свакад руководи у побожности божје обећање, да ћеш за дјела добра примити вијенац правде. који ће тп дати Господ праведнп судија у дан када се јави 11 ) Нека ^е руководп уби]еђење, да си ти, драги куме мој, чим сн постављен за људе на службу к Богу, да нриносиш даре н жртве за грјехове 12 ) дужан давати рачуна не само за себе, него и за све људе, које учиш п управљаш к спасењу, судији свију, Богу. Знај добро, да ће „сјекпра погубљења" најприје насги на твој врат, ако се ма и једна бвчица изгуби из твога тора због твога немара или невањалијех примјера 18 ). в ) По8ч. ГВАТ, стр. 3. ') II. Кор. VI, 3, 4. 8 ) Тит. Ш, 2. 9 ) Ефесц. IV, 2. «) Псл. XXXVII, 18. 19. 11) II. Тим. IV, 8. 1«; Јевр. Л г , 1. 13 ) Језек. IX, 6.; срав. Јер. XXV, 29.; I Петр. IV 17