Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 373

светиња и извор свију добара и врлина. Копе])иик — Остроном овако велича свога Оца Господа: „ Велика су и дивна дјела Господа СвемогуЛега, оца створењо. Презирем иодметања; пеЛу да зпам за наиадаче, који веле, да ја обарам св. Писмо иротивеЛи се његовој ниуци о створењу, јер то није истина Њутн вели: „ Слава ти Боже сведржитељу, што си нам дао силу и моЛ да гледамо и разумјемо твоје иутевеСенека вели: г Т1стина да невјерци имају иреимуКство, да мијењају своје, соиствене системе, по како им и ири томе шслу није могуИе нитта друго, него да иадају у нове заблуде' и како им иослије тога не остаје ништа друго него да у нешто од онога свога ироналазка вјерују1 то са иромјенама својијех систама и не чине ништа друго, него иосвједочавају ону Пасковлову исгаину, да су невјерни они, који су највигие лаковјерни ," — (Милош св. Анђелковић)Недогледност има филозофскијех 1 ) доказа изим богословскијех и инијех као апсолутнијех иетина да докаже погреганост рушења онога, што постоји у модерним системама или боље рећи у теорији, као да је то гато постоји изван руку Божјих, а на против да је искључиво то што постоји у њиховијем рукама. Руеки је цар Александар II. од нихилистпчке разбојничке —- руке убијен; али цар није 2 ). Гако увијек бива, тако ће и даље битиМи велнмо и то нисмо једном рекли: све Куриозум да неки пишу: философ. а неки филозоф' лист пак „Ред" филозов па и мн тако. као и г. Дучић францеза а не француза. (Пише се „француз"). а ) Ја сам довртио овај епис у Марту прошле 1894 годнне поводом г. Камонове књиге и пре убијиства Карнотова, које је као невина човјека потресло све љуцке осјећаје. Радујемо се да у нашој српској цркви нема еорте тагео';ијсх људи осим малога броја зала, војих ће на брзо нестати; јер у крви српској анархизам је немогућ, као даби се опет поновило Херкулово доба, или би ее почела зидати Вавилонска кула.

што је у свијету, то је од Бога, а и војска и цареви су у свијету, даклен. од Бога, су, а што је од Бога, ружно је и грубијански рушити и грдити т. ј. рушити установу и газити је, значи чинити атентат на више биће. Сенека вели: „ За све је самртне савјет Бог; и али смртни зато неће да знаду по сили или по психичној болести. Рушити или хтјети рушити установе, значи подизати деморализацију над моралом. Државе без морала не могу опстати као ни без војске; то смо видели с пропашћу Римске Империје; анархистетребасруишти. Хајдемо даље. Велики француски патриота Тијер сахранно је тијело у гроб; али му је велики и бесмртни дух побожности и вјере и сад над земљом, над отаџбином му. Тако се бесмртници описују. Чујмо славног мужа што он вели у томе погледу; Он вели: ,,Ја хиљаду иута иредиостављам иобожан и вјероисиовиједан народ нешбожном и равнодушнои ирема вјери. Побожан народ осјеЛа много ве&е одугиевљење за морална дјела 21 има у себи несрављено, вигие херопзма за одбрану и чување велпчине и славе своје отаџбине. и 3 ). 8 ) Тијеров хероизам шта је друго ако није војска, какову, г. Хамон називљс једном категорцјом људи одвојенијех од осталога свијета (а зар ннсу такова и сва друга тиједа?!) са неким антисоцијалним карактером, Војник мора да трпп све, да сноси све ћутећи, ропски. За њега не постоји оно, што се зове понос човјечји?! <Јн је ; једна животиња!!!! дресирана да ради само оно, што јој се заповјсди. Код нас у Далмацији бијаху два случаја, где је један прости војник цуцао на поручника у Задру и задао му тешку озледу. Други је случај исто са простим војником, који је љетос распорио каплара како но је ријеч: од груди до зуби и извадио му комад џигерице на бајонети. ГГрви је себе убио, мислећи да је убио и свог на.ставника, а неби био Бог зна, како се чује, казњен много; а другп, поговара се да ће бнти мало. И ово је доказ да војник није проста машина, већ да зна. бранити своју част и свој | углед и да није проста „дресирана животиња" | и брутална, каковим је поздравом . поздравља г. ! Хамон. Писац.