Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 382

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

ее епремаш да владаш не само над собом, него над свима људима, кој и ће ти бити повј ерени ? Ево како даље говори св. Златоусти: „ Ваља да буде (свештеник) вазда будан и да живи духом, м, тако реЛч, да дигие огњем, и веЛма него вој■ сковођа, који и дању и ноИу бдије пад војском ваља да је на опрезу, и да радгс, и о свему да се стара и брине 1 ). И, заиста, такав треба да ти будеш, који се спремаш за пастирску службу. Јер разноврсне дужности које ти ја ни чак и з далека не могу ни умијем исказати, — захтијеваће од тебе, да их вршиш и испуњаваш ради свога и својијех људи спасења. А то нећеш никако моћи учинити, ако не будеш онаки, какав треба да будеш по ријечима Златоустога: ако на име, не знадеш и не будеш вазда кадар држати у ланцима покрете тјелесннјех и свјетскијех жеља, и у опште владати над собом у свакоме погледу. А да можеш стећи снаге ради обдржавања власти над собом. неопходно ти је потребно, да вазда будеш разборит, свјесан свога узвишеног звања и власти, евјесан многијех дужности и цијељи, која се жели кроз пастирску службу. Да у свакој прилици и при сваком свештеном дјелу и у опште твоме покрету и раду знаш изабрати и употријебити најбоља средства, која ти доликују, исправљајући хладнокрвно евентуалне грјешке, а не мислећи да ово и.-ш оно долази од судбине или несрећна случаја. Владати над собом, врлина поред осталијех врлина, има ће се од тебе тражити као од онога, који, по своме позиву и положају, мора да свакад буде у очима људи, и по томе служити им у свему за пријер — углед. ТТТто се тиче јела, коме вели апостол Павао овако: јело нас не.1\е, иоставити пред Богом, служиоцу божјега олтара ни уколико не доликује преједати се, — пуштати на вољу трбуху. За то је Христос рекао својим ученицима да се уздржавају од сувишног јела и пића, кад им је рекао: „ Чувајше. се да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством, и бригама овога свијета " 2 ). А тијем је јасно научио апостоле, односно све, који врше свештеничку службу, који дакле имају дар свештенства, да не траже угађања у јелу и пићу, да не претрпавају же') 1п. ер. ас1. ТипоЈ. с. 8. ћпш X, п. 1. ») Лука XXI, 34.

лудац јестивом. Слично томе говори блажени Павао у својој посланици к Римљанима, говорећи: г Да ходимо шгитено као ио дану: не у ждерању и иијанству " 3 ) А старозавј. филозоф у причама вели: „ Не буди међу иијаницама и међу изјелггцама 4 ). И на другијем мјестима св. Писма налазимо, ђе се осуђују сви, који су прождрљиви, који не знају чувати себе у јелу и пићу, него ждеру и преко мјере, подобно безсловеснпјех животиња. Ниједан свештеник, који се не зна уздржавати кад једе и пије, но се одаје преједању, овог или оног јела или пића, не ће моћи ни друге научити да не чине сличне иступе. Напротив, изазваће поругу и подсмијех против себе од људи, које томе тобоже учи ; јер онп већ знају како се попо у томе влада кад је код куће му а и на другијем мјестима, као што су они вјешто сазнали. И, је ли жалостно и грозно п помислити о томе, кад, у мјесто да људи с пажњом слушају свештеникову проповјед о уз држљивости, о умјерености у јелу и пићу, они један другоме на уху дошаптују с подсмијехом : „а научи, попе — кале, сам себе, па онда учи нас — врачу иецјели се сан?!" а камо ли такове примјере ђе год гледати. Према томе, како ће такав јадник у осталом успјевати, имајући уз ту своју ману и осталијех погрјешака, за које су његови парохијани вјешто прокопали? не ће ли бити узалудни сви његови трудови, и сав његов зној бадава? Ну, на срећу, ваљада су такови у нас ријетки? Ово ти рекох што се тиче владања над собом у погледу јела. Ну толико и још више, мораш владати над собом у погледу унутрашњијех покрета и жеља, које су по тијелу, имајући на уму страшне пошљедице њихова циља, ђе им се чини природна сласт, и потоме се разбију и поврћу натраг — влачећи за собом природне пошљедице. А то и јест главно. Ово се управо подразумијева под ријечи: владања над собом. У овоме погледу човјеку је врло тешко, робујући тијелу, издржати потпуну борбу, т. ј. владање над собом; јер се на томе попришту истичу силне тежње тпјела, које се нротиве здравоме мишљењу. Шљедователно, слаби снага духа те попушта притпсцпма тијела, односно

8 ) Римљ. ХШ, 13.

4 ) Прич Со.1 ХХШ, 20.