Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 440

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Пошто је дошао нз Биограда кући, и отац му увидећи слабо здравље, забацп мисао о даљем школовању. Усљед велике слабостн у прсима, слао га отац по разним купалиштима и у благе предјеле као у Далмацију и т. д. Потоњи пут пошље га ради блаже климе у Спљет; гђе је провео један мјесец дана, а за тим је пошао на Детиње, којом приликом је од морског зрака 1ош више ->слабио. Кад се је вратио са Цетиња, дође у Грахово (котар : Лијевно) одакле даље не могаше, нсго ту иане у постељу. Ожалошћени отац, чувши то, пошље људе те га — пошто није могао јахати — пренесу преко свега Унца на носилама, а посље у колима кући. Овако болестан лежао је десетак дана и, најпосље подлеже немилосно} и тешкој бољетици. Покојник је био веома послушан својим родптељима, а уз то бијаше љубитељ правде и истине. Радо је читао а највише о Српству. Па како је са одушевљењем о Српству говорио, могло се је видјети даби од њега — само да га је Бог поживио — постао негда велики патриота, љубитељ свога драгог српеког рода. Глас о његовој смрти потресао је све грађанство без разлике вјероисповједи. Није било душе, која за њим није сузу пролила. У четвртак је био спровод. Али спровод тако диван, тако величанствен . . . . да га је тешко и у већим варошима видјети. И овом приликом показао је Перо, да је он челик јунак јер нигђе не могасмо видјети црне траке .... све је то замјенула наша лијепа ерпска тробој ница. Преко десет вијенаца од разног цвијећа испреплетаних српским тробој ницама, красили су покојников сандук и његове носиоце. У четири сата кренуо се спровод од куће цркви, ђе је опјело очитано од пет свештеника. А особито су ову тужну свечаност увеличали својим дивним хармоничним појањем г. г. Адам Пејић, учитељ и Радоје М. Вуксан срп. уч. приправник. По свршетку опијела, изговориоје дирљиво слово пречасни госп. К. Новаковић прото, у коме је потанко оцртао врлине мплога покојника ; а за тим је епровод кренуо кроз чаршију на гробље. Овдје је госп. Новаковић свештеннк прочитао пјесмицу — тугованку, од нашега мла-

дога пјесника гос. Богдана Р. Милановића, којом је приликом многа суза потекла. Радп цјелине, доносимо ту пјесму. | Пепа П. Крецо. И опет један млађани живот Угину . . . преста . . . Српчића, врлог . .. послушног синаи оПетнеста ! .. Узалуд нега очева мила. .. већ њега није ! Узалуд вапај сестрице тужне што груди бије .. Узалуд сузе — Српчића мали што за њим лију, За другом својим што прса млада рукама бију. Све залуд, авај Боже! . . , Пепе нема! Тужни отац гробу хладном њега спрема. Акај Боже, што учини тако, сада! ? Зашто оте нашег Г1епу — тако млада ?! Залуд пјесма, залуд туга, — њега није Јоште мало, па ће земља да га скрије! А над тобом — српски снне, — Прије нег те скрије рака Ужалости п ја кличем: Земљица ти српска лака! Кад је и то свршено, и последња молитва за покој душе младог покојникд очитана, спуштен је сапдук у хладни гроб. За тим су вјенци полагани, и најпосље се тужни народ разиђе. Младога покојника опдакују: отац Перо, друга матер Анђа, еестра Даринка и други сродници, којима нека преблаги Бог дарује снаге, да претрпе овај тешки и ненакнадиви губитак, а милом покојнцву нека преблаги господ да у рају насеље! лака^у српска земља и вјечни покој ! Бос. Петровац 1895. Обрад Баић. * >

Некторије Димитријевић владика врсиачки.

| умро је 20. Новембра т. г. у својој резлденцији ј Вргацу. Тај хвале вриједни родољубиви и изобраисени јерарх, свршио је свој кратковремени живот у 56. години. Души великог покојника желимо вјечно насљеће међу светим и праведним!

Прва орпока штампарија Риоте Ј. Савића у Сарајеву.