Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 15

Божпје, премда се ми, слијепци, хвалимо, да све сами својим трудом прибављамо себи, што нам је за живот нужно . . . Не, љубезни, ма кагсо да смо сујетни, ма како да се бринемо, треба једнога да се сјетимо, да без Бога — ни до прага, да безБожијега благослова не ће бити никаква успјеха ни у чем. А благослов Божији даје се само ономе, који врши заповиједи Божије: желиш ли имати у свему добар успјех? — Живи по Божјој вољи, служи Богу свом дутом, и Бог те неће заборавити. Трудн се за породицу, за дјецу, алн се највише старај, да испуниш заповиједп Божије: помози, чиме можеш, ближњему, сјећај се празника Божијих, љуби цркву Божију, чувај срце своје од злобе и зависти, од сваке грјешне нечистоће, чувај савјест своју од сваке неправде, и Бог ће помоћи теби у .,ужди твојој. II злочести господар не ће допустити да гладује његов раденнк: а зар Бог милостиви, Отац небеснп, да оставп тебе без хљеба насушнога? Иштите, вели Господ. царства Вожијега, а ово све додаће вам се. Ко би се усудио посумњати у ријечи његове ? Ко би се осмјелио помислити, да ће нас он преварити? . . . Вјерујемо, вјерујемо, Господе, ријечи Твојој: помози нашој невјери. . . . ш. Храге! Божији — извор је благослова Божијега. Није у стању човјек да опише оно душевно расположење православнога хришћанина, који враћајући се у недјељне и празничне дане из цркве Вожије, доноси нафору онима, који због неког узрока не I могоше тога дана походити цркве своје. Миром и радошћу испуњено је његово срце, а од препуна срца говоре и уста да он жели са својим најближима поди

јелпти чувства радости своје. То благодатно чувство остаје на дуго у срцу његову; оно му обнавља душу његову, освјежује и укрепљује силе, уморене свагдањим пословима; свјеж излазн он другога дана на нови посао, и Бог благоспља добрнм успјехом његов рад. — „А зашто ти ниси био данас на служби Божијој,?" питају добри људи другога хришћанина, који кад кад по цијеле мјесеце не завири у цркву Божију, — „Та, гсако да кажем?" одговара он: „немам времена — посао неда, — та ја се и код куће молим, Бог ће опротнти он не тражи" . . . И он ради не пазећи на празнике, ради, као најамник, па ипак ни у чем нема напретка: на његову послу не види се Божијега благослова, А колико је такових, који нити у цркву иду, нити код куће раде или, што је још горе: људи иду у храм Божији, а они у крчму! Може ли на њихов труд сићи благослов Божпји? п Иштитие у рекао је Спаситељ, најирије царства Божијега и мравде његовс, и ово Ке вам се све дати. " (Мат. 6. 33). Испуннте најприје заповијед Божпју, поштујте празник Божнји молитвом у храму Вожијем, а оставите тога дана сваку бригу земаљску: тај дан није ваш, но Божији, — Богу га н дајте. Бог зна ваше нужде, ваша земаљска дјела и бриге, п вјерујте: Он ће вас благословити добрнм успјехом у дјелима вашима за то, што нспуњавате његове заповиједи. У „прологу" (9 јула) има ова приповијетчица: „била два сусједа оба кројачи; један имађаше много дјеце I па огац п мати — стари, и он без нужде икакове храњаше цијелу породицу своју занатом својим, идући уз то свакога дана и у цркву. Сусјед његов бијаше вјештпји у послу и радио је неуморно, па и по