Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 24

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

да је баш за тебе зато и установљена, јер нећеш да чујеш светиње, тога светога гласа. Вједа, болест, старост и невоља, све дође на човјештво натовареним грјехом човјештва, желеће иоћи натраг а не напријед. Саслушасмо ријеч Божју а нечусмо је, чусмо је а неслушасмо је, цареви без опасни нису; атентати се на н.их чине; односе им се динамитама ноге други се као владалац касапи слично животињи 1 ), динамити се подмећу у црквама и на раскршћу, у кафанама, у позоришту; гори хоће да постане бољи од бољега; војска се хоће да уништн, створи се преврат гори од преторнјског доба. Устани ти који спаваш и ускрсни из мртвијех, обасјаће те Христос. „ Гледајте да уредно жившае. Пазитв на вријеме, јер су дани зли, не као немудри веЛ као мудри. Зашо не будите неразумни, него иознајте што је воља божја " (Еф. гл. 5, 14. 15, 16, 17). Када ап. Павле тада писаше Ефесцима, човјештво, правишељство, општество и породица налажаху се у стању, у којем се и данас свијет налази. То бјеше одма пошље спасител^еве смрти на крсту, кад се бјеше сав стари свпјет јудејски и незнабожачки хил^адугодишњим својим уређивашем усколебао у своме основу, када нико не могаше ништа рећи шта ће бити са љуцкијем свијетом, почевши од све свјетске Римске Империје до пошљедњега роба. Зато ап. Павле и пише; „ пазите браЛо на вриуеме, јер су дани лукави и . А лукавство је то што п свака злоћа у човјеку. Када говоримо из св. Писма и из Апостола, ни људска мудрост у томе не изостаје, а да не покаже сличност у савјетима таким. Велики научешак 1'\ Е. КоиЈ ) Певини Карнот од Кашерија погинуо је бодежом проголе 1894 године Писац.

88еалц кога смо науку унапријед износили о невјернику, кога се као и од лукавијех дана чувати треба, вели: „о како је неверник за сажаљене"\ У жнвоту не руководи га никакова нада! Дрни облак невоље лебди на његовим васколиким мислима и изгледа на потпуно уништење бића му ставља му душу у неописиво наопако стање. Па шта се тада често догађа ? Живот му постаје несносним, лаћа се пријеступа, да се свога стања ослободи и употребљава оно зло начело Валтерово: „Ако смо све изгубили и ако вигие ни наде немамо, тада је живот јадан и смрт тостаје жалосном дужношЛу. Заблу^ели и безбожни људи, који неирестано вјеру натадате, иресшаните са вашим богохулством, увидите да је прва дужност чов]екова, да бцде човјеком, а ирестангше • растроетираши несрешна начела, коуа су свакоме дргуштвеном торедку шкодна, Веле : да је Калифа Омар, кад су га заиитали, гнша дасеради са александријском библиотеком? — одговорио: „ ако књиге, што су у њој. садрже што иротивно корану, онда су хрђаве и морају се сталиши; а ако у себи садрже оно што и коран, онда су излишне, и треба их сиалити^. Ставимо сад каквог знаменитог тоглавара г^ркве у мјесто Омара, а еванђеље у м.јесто Корана, библиотека била би сиаљена и то би ваљда била најљеигиа црша у животу тога црквенога иоглавице ... А шта да ^^ечсмо о маси незнатнијех иисаца и лијенијех књижевника, који иросшо државе трогие. Рекох лиуенијех? Ну камо среЛе, да су сви само то! Морал би био честитији, а друштво мирније. Но ти иразноглави и незнатни букани ничу као течурке свуда гг окруженгг својим несрсИ::мм тародоксима, тошкоиавају начела вјере и уништавају врлину, они се са сажаљењем смјешкају, кад чују старе ријечи: вјера, отаџбина и ш. д. го иосвеЛују