Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 3

Ако узмемо, на првом мјесту, љубав за вјеру православну и св. нам цркву, НиколајевиИ је ту толиким жаром свога племенитога срца љубио, да смо Га у цркви божијој гледали, не као ријетку појаву, него ли обично као свагдашњег њена посјетиоца и топла у Богу молитвеника. Служба архијерејска код нас до сада не бијаше никаква ријеткост, у чему не само да уживаше Бозгово толико иредрно Му свештенство и православни мјешћани града Сарајева, него ли и прости тежачки сталеж наслађавао се, гледајући свога доброга архипастира, како често приноси бескрвну жртву за здравље, дуг живот и душевно спасење свога народа. -— Сумњамо, да ће тијем примјером хтјети, служити други архијереј ! Ако, с друге стране, погледамо труд и рад овога слављенога митроносца „времени" и „безвремени", па у томе је Он био највиши примјер архијереја истрајна, тачна и трудољубива, који ни у дубоким својим годинама не бацаше перо и књигу из руку. Бзему ревног примјера и у томе послу тешко је данас наћи ! Посматрамо ли Га као архијереја мудра, опрезна и у свима својим пословима дубоко проникнута, и с те стране митрополит Николајевић бијаше личност, с којом се други мјерити не може! Узмемо ли у обзир Бзегову очинску љубав према подручном Му свештенству, то смо у напријед освједочени, да губимо ненакнадимог пријатеља и најмилостивијег оца, коме је свештенство и на часу смртном, у устима, те моли и преклиње, да га позвани и на даље бране и заступају. Гледамоли Га као добра домаћина, скромна и толико штедљива архијереја, у томе Му премца ваљда нигда ни бити неће! Узму ли се, најпослије, у рачун његова велика, добротворнд и родољубива дјела, у томе Му заиста равна бити не може, јер тоднко ни један архијереј. ни један доброгвор, према својим дохотцима, учинити не може! Велика, и по свему српском свијету 4} г вена дјела преминулога старца Митрополита Николајевића, као: књижевника, добротвора, највећег поборника цркве православне . и патриоте српског, учинила су то, да Га је Његово свештенство, народ Његове богоспасајеме епархије, па и страни свијет цијенио, поштовао и обожавао, као човјека и лнчност, која се високо винула изван с фере земаљске. Многа брзојавна и писмена саучешћа и толике депутације црквених општпна и свештенства из Босне, Херцеговине и из пријека, које участвоваше величанствелом спроводу Његовом, ово засвједочава. Толико обожаваном и тако ријетком и беспримјерном блажено-упокојеном архипастиру и црквеном поглавици нашему, чија се дјела не могу лако кратким потезом пери оцртати, кличемо од срца: тн пдлјат - к , оче и владшсо свети; име ти се у народу твоме спомиљало докле траје сунца и мјесеца, а душа Ти почивала међу светим и праведним у блаженом и бесконачном животу ! Слава ти архијереју, добротворе, Србине и највиши пријатељу народа свога! Слава ти сине вјере и имена твога! Слава ти архипастиру наш! Слава ти и хвала митроносна главо! Са висина небесних погледај на стадо н дјецу твоју и моли се за њих пред престолом Творца, да их утјеши, да их уразуми и да ши ниспошље — свога Духа светог, који ће их упутити, да узмогну твојим примјером живити: Бога бојати се родољубиво осјећати, добра дјела творити и власти штовати. Н 'кчндА па/ИАтт^! !