Bosansko-Hercegovački Istočnik

Срт. 38

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

те се ту потуку с народом. Народ надбије Турке, ] а онај се Турчин оде да тужи муселиму у Гра- ] чаницу, да му свшет чини штету због камена. } Муселим на то дигне свој меџлуз: Мула Омер бега и хаџи Ђуку Урушца, па онај Турчин отпусти један дан орања земље, те се и данас народ на то мјесто скупља међу Гвспојине. То ми је каз11вала покојна мати Госпава. Она ми рече да >_-у још била 2 округла камена, које је исто такј народ штовао, ноједном дођу двије буле, па на њима окупају дјецу, те их наши отисну у поток. — Још би их се и данас могло наћи, који би их познали. IV. Некада је постајала црква и у Стјепанову ПОЉу под селом уврх поља на равном и широком једном брезкуљку. Камен су од ње одвукли турци за куће, само је остао један надгробни камен округао као филџан. Од развалина познаје се још и праг, лијепо отесан на четири угла. Хтјели су и њега да одвуку, али веле, да волови нијесу хтјели ићи, него |га једва одвуку на 400 корака о црквишта. На развалинама има доста седре, од које су били сводоми саграђени, али се је данас у прах расула. Црква је била истоку окренута и веома велика и широка. Мјесто је тако дивно, да га нема на далеку таког, чисто заплачем кадгод дођем, што је ово мјесто још једнако пусто. Мухамеданци то мјесто зову Ноквенац и говоре, да је ту била црква Стјепана Томаша; по њој се зове Стјепаново поље цијело село. Около су свуда лијепи путови, а удаљено је од (Јпрече 1. кт. Изнад развалина било је мухамеданско село. Сиједи Крш је на сјеверу и на истоку и на западу опколпо, а само на југу 1е српско православно село Бољанић и иланина Оетровица и Гостиљ. Под Гостиљем су многа поља и равнице, а на 3 кт. на сјеверозападу на једном су брду велике развалине. Говоре, да ]е ту био двор Отјепана Томаша и да се је из . њега далеко видило. V. Развалина цркве у селу турској Брјесници, која је постојала међу брдима у пољу под селом близу једне ријеке. С ње се види планина Острвица и Гостиљ 2 сата даљине на југ, и село Бољанић, а на исток и на запад слабо се види. Изгледа, да је то био манастир. Темељ је у облику крста; манастир није био голем. Ту има

гробље с великим тесаним каменовима, који су по 3 метра дуги, а широки метар и по. Скоро су посве заорани па не могох опазити, има ли натписа на њима; сви су окренути истоку. Више развалине су велика 2 каменита бријега, који се јако бијеле. Мјесто, гдје је била црква, мало је избрезкито и данас постоји под, по коме се оре. Под је од камена и цигле, од по метра. Коло је до скора било на мјесту, а од самог је шареног мрамора. Под тим је зид, те га није нико могао да одвуче, јер је прилијепљено бпло за њега. Један пут дођем мухамеданцу Оунији Мерковићу у башту, коме припада њнва, гдје су развалине, јер сам с њим до5ар, па га замолим, да ми помогне, да одбијемо коло, те узесмо ћускију и с једне стране порушимо зид испод кола, али коло не могосмо добити. Момци почеше озго ударати, те одбише мало марве од половице. па узеше комад и оставише га у чардачић и начинише на њем пећ. Ено тог комада и данас. Турци веле ; „Ово је плоча на којој је поп стајао." Намислио сам, ако читаво коло извадим, да гн купим од турчина, па ћу га довући у своју цркву. VI. У селу Сочковцу имају неки стародревни бунареви' сасјечени од широких греда 3 метра. Не знам колико су дубоки. Било их је 7, па је пет засуо свијет, јер су погибељни. У овим двама има још воде, па се не даду засути и не смије се нико да над њих надвири, осим кад је велика врућина и кад није близу мијена или уштап. Што год дође близу, око уштапа, одмах се занесвијести, па ако се одмах оданде однесе, поврати се. Ако птица изнад њих пролети, пане, зецови, лисице или људи, чим се надвире, одмах пану. Људи одмах почну пљувати крви, па да их не однесу, умрли би. Бунареви су у једном брежуљку, сви су у реду, а растављени су један од другог метар и но, да се може око њих одати. На средини су бунарева канали проведени, да може вода лролазити. Говоре, да су били покривени. па су се греде проломиле. У најгорњем као. да нешто зуји. Доктор вели, дасе јеопасно наткучивати над тим бунаревима. (Требало би, да се изашаље комисија, која би разгледала ту старину, а ако су ти бунареви доиста тако шкодљиви, ради здравља околице требало би да власти