Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 44

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

јер од њих долазе многе, па и тешке бодести, које тамане иојединце па и чптаве породице. А како опет пијанство штетно утиче на душу човјечију, на моралну страну живота нашег, кад више пута од свјесних људи прави будале, прави моралне богаље и пропалице! Колико ли се пута чује усклик за овог или оног: само. да много не пије, би био сретан ?! II при свем том, страст опијања, све се већма шири, и узима веће иахове, а тијеи се човјеЕ« све више баца у вртлог противности према Богу и према ирироди. Какве све несреће чини употреба пића тпјелу и души, позвани су у више чланака и књига докизивали, те би о том сувишно било и говоритм непозватом, за то мислим, да ј& бол>е показати практички . како се страст опијања може најбоље и најбрже сузбити у нар->ду, а особито у млаћег нараштаја, миле нам Србадије. Јер, као што савјестан и разуман учите.в неће својој дјецп само говорити: ово и ово пе ваља чинити, тога и и тога се прођите, век ће им показати дјелом, што да чине и како да се владају, тако и сваки, ко би желио да учини што против употребе алкахолних пића. Треба тај стварно, да сузбија страст пијанства, а то ће учинити најбоље, ако око себе окупи све, који су ради проћи се пића, па створи удружење протвв пића, чији ће се чланови сами чувати пића, као од отрова, па и друге у своје коло призивати. Ово ћу и с нрпмјером показати. Како по другим мјестима тако и овђе у Фочи, употреба разнога пића бијаше у народу узела мах назад неколико година. Особито се то међу младежи могло опазити, проти.1 старог обичаја, кад се почињало питп и пушити у тридесетој години. Данас од шеснест година момче, зна што је рагеија, пиво, ликер, коњак и т. д. Често је омладина наша своје скупоцјено вријеме утуцала у кафанама, те испијала чашице отровног алкохола, па тако загрејани витезови наши, трошили су у лудо ону са знојем стечену зараду. Под утицањем алкохола, наша младеж виђала се по срамеим и саблажњивим мјестима, и није чудо било дознатп, да су се ти и ти, браћа Срби, те и те ноћи потукли и крвили, пн шта више, крвили су се и са евојом браћом друге вјере. Пошљедица свега тога, бивала је, да се је и власт умијешала, те по кога спремила борме и гЈре не изгледа најмекше: пошљедица

пића била је брука—покор. Него срећом некп међу нашим младићима увиђеше, да их такав рад шаље у суноврат. Дођоше на мисао, да поведу борбу проти пића. Неколико младића бијаху овђе саетавили дружину за његовање тјелесне снаге гимнастиком, и у свом правилнику забиљежише мећу осталим и ово : „ свакп члан ваља да азбјегава трекомјерно уживање алкохоличног иића. и Тијем је учпњен у нас почетак ајке на алколол, а стављен темељ друштву против унотребе пића. (Племенито ! ур.) На то побуђен чланцима против алкохола од покојног Батотаевића и својпм искуством, предложи један (Јрбин, да се отпочне радити против употребе пића и 1. октоцра, на Богородичин Покров, 1893. би сазват збор, на коме се 19 момака потписа. да ће започети борбу против тога зла, и обвеза се, да неће до Васкрса 1894. никаква алкохолног пића питп. Речено п учињено. Одржали су обећање и на Цвијети 1894, г. поновили су одлуку своју и рајешили се, да не ппју до 1897. год., а тијем основали „дружину против алкохол. пића". Дружинн овој у почетку се придавала слаба важност. Неко велп, не ће издржати, неко вели, не могу, неко каже, имаће кад надокнадити, а неко опет: Красна мисао, лијепо друштво, права благодат. И тако, ово наше друштво бпјаше у почетку изложено и хвалака и погрдама, шали и збиљи, вјери и невјери. Али то нпјо ништа сметало, да чланови одрже своје обећање. Није сметало нп етварном напретку ове красне дружпне, која је тако рекућ сваким даном добивала по ког члана впше. (Угледајте се срби и другијех мјеста на браћу фочане ! Ур). Мало ио мало, па су језици умукли, а успјеси друштвени бпла су јасни сваком. Омладина наша би^тра и пријазна у свакој прилици је показивала кораке напретка. И гле чуда прије: свађа, туча, брука међу младежи, а данас: слога, љубав м мир! Прпје без чаше ни чланови нашег пјевачког друштва не могоше се одати на рад, а длчае се чаша и не помпње. Чим се створила дружина против пића, одмах се сјетпо живљи рад међ) младежи. Поред ревног рада у пјевачком друштву, младеж је почела правити пзлети у Јелеч, Кмур, на Кисељак све у