Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 57

Код уредништва овога листа, надазе се три лијепе тглагитанице , које се црквеним одборима нуде уз иовољну цијену. Двије су на црвеном сомоту, а једна на свиленом црвеном атлазу. Највећа је дуга 1. 70 т, а широка 1. 02. т, Рађена је руком, а наоколо су везена крунна испупчена слова. Вриједна је 200 фор. а продаје се за 140 ф. Остале двије мање сгају; једна 90, а друга 60 фор. а вр. Српска омладина у Бечком приредила је на Оретеније 2. (14.) фебруара 1896. год. Духовни концерат са игранком у Хетелу „к цару аусљријеком" под хороводством г. Ристе Мисите. По већијем нмпим мјестима у Босни и Херцеговини, требало би наше пречасно свештенство да установи бар по један свој духовни концерт у години. Уредништво. Кнез црногорски Никола!. зањегов просвјетни и књпжевни рад, одликован је од српског краља Александра орденом св. Саве I. степена. Генерал Павловић, уручио је Бзеговом Височанству то високо одликовање свечаним начином, и Кнез отварајући кутију, у којој је орден стајао, изрекао је ове рвјечи: ^Светитељу Саво, који си тломирио браЛу, одакле је иотекла сва среЛа и величина ондашња сриског народа, Ти бдп и над слогсм пзмеђу мене и краља Александра /" Поклон турскогСултана руском цару. Између многих драгоцјености, које је султан по изасланику свом Ариф паши послао скоро руском цару, налази се и парче светиње од онога крста, на коме је Спзсптељ наш Ис. Христос разапет био. Говори се, да је турцима неправо, што је султан ту светињу из своје ризнице поклонио, Његова светост патријарх српски Георгије по примјеру св. православне цркве цариградске, установио је службу ризничара при саборној цркви карловачкој, и ту је дужност повјерио протосинђелу Лукшјану ЉгдановиИу, да надгледа драгогшјености — сосуде и свештене одежде. Ризничару је дужност одређивати ред црквеног богослужења и када који свештеник има проповијед црквену држати. Марко добројевић из Бос. Крупе осигурао је онамошњу српску вјероисповједну, школу поклонивши школском фонду двије велике двокатне куће са намјештајем, ледану и три куће кмета у кнатној вриједности 40.000 фор, . а поврх тога

2000 ф. готовог новца. Остали срби крупски, сљедујући примјеру горњег добротвора, приложише и то: Никола Јовановић. Раде и Ристо Стефановић по 2000 ф. а и други се одазваше са прилозима од 600 ф. па на ниже. — То је други велики добротвор у Бос. Крајини. Бог нека му његове родољубиве жеље испуни п сваком га срећом и дугим вијеком обдари! Жупник примио рравославље. Из новина дознајмо, да је у биоградској саборној цркви примио православну вјеру неки римокатолички жупник из Зенице (у Восни) и на крштењу је добио име Властаимир. Преведен је протом Васом Мшгаћем у прпсуству самога митрополита Михаила. Наспори Боже! Богојављење је у Сарајеву, како сваке тако и ове године, прослављено свечано и достојанствено. По свршетку св. литургије у новој срп. прав. цркви, кренула се Лишија на Бенбашу, ђе је Архимандрит Николиновић освештао воду уа пуцњаву топова. са Кастела, одавања војничких салви пз пушака и свирањем војничке музике Осим многобр:>јног срп. правосл. народа из мјеста и околине, свију мјесних вјероисповједних и градских школа. цркв. пјевачког друштва „Слоге," рељевских богослова и наставника, Литији су присуствовали и Ншхове Преузвишености Варон Апел и Барон Кучера са свима одјелним директорима и осталим многобројним чиновништвом грађанекога и војног реда. Началствујучи Архимандрит захвално се Преузвишеном Поглавару земље госп Барону Апелу, а овај одговарајући на поздрав, изјавио је своје и осталог чиновништва сажалење, што наш Митрополит Николајевић није могао том приликом, болести ради, сам ову свечану функцију обавити. Свети Сава, просветитељ народа српског просла.вљен је овде свечаном службом, коју више свештеникаодслужише, онда са уобичајеним водоосвећењем и кољивом у сали Општинској, и најпослије светосавском прославом, коју је приредила виша српска дјевојачка школа уз судјеловање цркв. пјевачког друштва „Слоге" у ГрандХотелу. Говоре су држади: свештеник Чупић, у цркви, г. учитељ Марковић у школској дворани, а г. Милан Манојловић, учитељ више дјевојачке школе у вече на забави. Забавни програм пјесама и декламација испао је на потпуно задо-