Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 н 2

јер то још свп добро памтимо, па се упитајмо ; да лп је прнје 30 година било овлико механа, колико их има данае, и да ли је свијет ишао по механама у овлигсом броју као данас ? Добићемо одговор да нпје. — Но, и оно доба није било као што је данас! Западна култура, која се тако нагло шири по цијеломе свијету, затекла је нас овамо неспремне. Са том културом дошле су нам многе добре а на жалост и зле стране, а ове су се брже и лакше рашириле и тиме завеле народ са свога лијепог патријархалног т. ј. породичног жпвота у назови цивилизовано друштво, које је навикло, да се проводи по механама и каванама правећи од ноћи дан, од дана ноћ а тиме, разумпјесе, убијају живот и углед и уједно нерасудно харче оно, што су, не они, него њихови дједови с великом штедњом и муком стекли и сачували. — Нијесу механџије криве што отварају механе! Они су људи: радени, заузети, па гледају шта свијет највише тражи, и према томе свој рад удешавају Они виде, да се у механама даде добро заслужитп, па их с тога п отварају. — И док механе цвјетају дотле код нас опада: поштеље, морал, родољ;убље, вјера, црква, школа, народност и у опће сви лијепи српеки обичаји — а опадају с тога, јер такав развратан живот не трпи никакву врлину поред себе. — Јер да није тако, ми Срби, који бројимо око 5000 душа у Сарајеву — да је среће као што није — имали би барем неколике срнске књижарнице, имали би љепше и више школе, имали би читаоницу, имали би трговачко и занатлијско удружење — имали би и многе друге корисне установе, од којпх нам такоће западна култура лијепе примјере даје — али — мп се у томе не угледасмо на западну културу, него примисмо ону другу страну њезину. Но, повратимо се опет на пиће ; па да видимо шта нам оно доноси ? Пјан човјек не зна шта чини, те врло лако нешто погријеши и затворе га. Када се отрезни и види, да је у затвору, волио би да је велики новац изгубио, него што је то доживио. Али из те коже никуда. Стид му је отишао сада под ноге, а знате када већ једном оде образ, онда је послије свеједно. — Пјан човјек н. пр. дође кући; жена јадна, зна да је новац потрошио, жао јој, па проговори, а овај једва дочека и истуче је. — Јадна дјеца, шта гледају? Какве им примјере дају' родитељи?

И шта ће бити од те дјеце? ... Сјутри дан немају шта јестп, јер је отац све потрошио; — па још ако је зима немају за што ни дрва купити, те тако морају да трпе и глад и зиму — та два највећа непријатеља по здравље човјечије. Та сви ви знате да еу д|'еца сарошева: и гола и боса, и јадна и жалосна — а то све с тога, што им отац све иопије. Па још ако се деси, да и мати пије, ту је пропаст поготово. Но молим поштовани збор да ово чује, шта веле научњаци за пиће: Научењаци доктори, који проучавају живот пијаница доказују ово : она дјеца, којима је отац пијанац: неразвијена су, слабог састава, саката а врло често и сулуда — и дошли су до тога закључка, да је то само с тога, што им је отац пијанац. — Пијанац може изродити дјецу, али да та дјеца неће дуго живити и да могу бити и сваке наказе, ја мислим, да то пошт. збор зна, јер имамо примјера и у Сарајеву —• само ја немогу изречно наводити. — Но, научењаци још и ово доказују: пјанство као страст већином прелази с оца на сина — и тако се рађају најгоре пошљедице: да изумре читава кућа — а кућа за кућом, па оде читаво мјесто. Већина нас зна и то: да пијанац када се отријезни изломл^ен је, необичан,осјећау себинеку ватру и тражи што кисело да то све ублажи а то је баш најбољи доказ да пиће мало по мало сагорјева тијело и троши — док и човјека нестане Пијанац не може дуго живити: догоди се, али ријетко, да доживи доста година, али и то ваља знати: да је тај човјек морао у старија доба почети пити, када је већ стао на човјечију снагу — но и тај, да се није одао пићу, сигурно би дуље живио. А шта да кажем за младића, кор! се тек почео развијати и коме у то доба треба највише снаге за развијање а он баш у то доба почне чити. Толиким примјерима посвједочено је, да он не може дуго дајанисати. Неколпко година, па је готов. Колико се мајки у црно завило и то само с тога, што јој се син одао пијанству_ У пијанству скоро сваки настрада. Н. пр. опије се младић па изађе неутопљен напоље, назебе и почне кашљати — и за годину, двије, готога ]е; — или: пјана га неко испребија, разболи се и брзо свргои; — цли: потуцајући се у пијанству