Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 69

0 дужностима парохијалног свештенства. Превео с руско славенскога П. РафаиловиЋ, свештеник. (Наотавак),

31. Овом начину ноучавања принадлежи по казати: а) разлику која постоји међу гријехом својевољним и гријехом против своје воље, гријехом почињеним разумно и из незнања. Гријех разумно или са знањем почињен тежак је и баца грјешника и адске муке (числ. 15, 27, 30); такав гријех може повући за собом много неопроштених гријехова, а особито онај против Духа светога (Јевр. 6, 4, 9; 10, 26; I. Јов. 5, 16.». Такођер потребито је да се разјасни и гријех уређени и госноство истога над грешником и потешкоћа, да се од њега ослободи. — 6) Доводити у свезу један гријех с другијем и посљедице истих једне с другим. — г) Преставити гријешнику гњев Божји, ужасни, предстојећи суд Божји, лишење небеских блага и — муке адске. — д) На посљетку поучити, у чему се састоји исти нито покајање, које се мора продужити не само до исповиједи него и до саме смрти, а ако му буде дата за неко мало вријеме епитимија од свештеника. Но о овоме ће се, кад се буде говорило о тајни покајања, опширније говорити. 32. Ако је икада потребито, да свештеник ревносни покара, то је заиста у оваким приликама, опомињући се оних божјих ријечи: Козопж К (гкпостн>, и МЕ пош,ади, гаки' г гро\-коу козшси гдас г к ткон и воз'ксти лнјделгк /М оилгк везакнТга и\ г к (Псај. 58. 1.). И Павлову заповијед Тпмотију: Нропок*кд8н слоко настои кллгокржн-к и всзкрелшш-к, шбличи, запрети, оутоли. (П. Тимот. 4, 2.) Отане ли пастир лагано и кроза зубе говорити, а не духовито, него благо, гледајући свакоме у брке н викати : мир, мир. гдје мира

нема (Јез. 13, 10,

19.) или на

сиромахе

грмљети, а оогатима и олагороднпма ласкати. или пх не укорити и не опоменути; Такав се Ј ) Златоуст на гл. 18. Мат. Гријех је, ве.ш, или јаван или тајан. Ако }е јаван. нека се јаено изобличи, није ни него тајан, то нека се тајно ц међусобно изобличи и дотични опомене. Бл. Августин : ако внаш ти сам, да је брат твој згријешио и приправан си, да га јавно изобличиш, није си учитељ, него издајник. Ти сам знаш да је згријешио, дакле тајан је и гријех његов, то онда п тражи мјесто ■гајно и ту га опомени и укори.

пастир не може назвати лијечником оваца својих него убијцом 2 ). 33. То је исто тако, као кад би се Н {К'клена плата приставила риз г к кетск, те горша дира БОудетт* (Мат. 9, 10.), а то је тако ради тога, што се учење, изобличење и поука није изговарала како треба, није била попраћена бодрошћу духа спојеном с трпљењем (Гал. 6, 1 ; П. Тим. 2, 25.) И по томе прави иастир на ране болесника не смије само вина, него и ул.а и вина изливати. (Лук. 10, 34) 3 ). Није ли могуће, имајући очинско и материнско срце — какво мора имати (I. Сол. 2, 7.) — наспрам гријешнима, ране његове излијечити, ни са олтара, ни приватно у кући; то му примјери апостолски и старих учител.а служе, како ће у том случају даље с њима поступати. (Дјел. 20, 19, 31; II. Кор. 2, 4; 12, 21 ; фил. 3, 18).*) 34. Безаконика треба треба поучавати све дотле, док се безакоња не отресе. Лијечник прави не губи наде у излијечење болесника, док има живота у њему. Тако и ми свештеници не смијемо посумњати у повратак заблуђелих кад смо ми од самога Бога на духовно лијечење позвани; — јер су од Бога особити часи покајања. Неке зове са свпм рано, неке у трећи, а неке у шести и девети час.

г ) Злат. на 1. гл. Гал. : Господ је много пута мирно с ученицима својима говори, а некад само и оттро. Ракао је Петру : Е/МЖЖ 6си Ст1/И0Н& ВДрТ* 1иЖЛ, и обећао је да ће основати цркву на исповиједању његовом За тим је рекао : Iди од лмне сатано, савлазнк лш еси. А на другом мјесгу: вда ли нк К1 кез'к разоу-иа есте; 3 ) Св. Игњ. Богоносац у посл. свештеномуч. Поликарпу еп. смирском, пише : Љуби све, као што тебе Господ. Све немоћи подноси, као прави подвижник, јер ако више усгрпиш, вишећеш се поштовати. Ако узљубиш добре ученике. нећеш имати похвале. Не лијечи се свака рана једним лијеком. тешћу уљем мажи. 4 ) Злат. на П. Кор. у 28. бесједи: И заплакаћу се за многе гријешнике, који се не покајаше. Едите по/Иинак»и|,е, гако три л'ка нош/к и денк не престад^к оуча со слезалш единаго К0Г0ЖД0 КЛГК. — И у другим посланицама говори врло јасно о овој пастирској дужности.