Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 70

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

Али не треба заборавити ни оне, који устрајаше у безакоњу и од најскрајњег часа (Мат. 20, 1, 6.). С тога дужност је наша да у овом случају по примјеру апостолском поступамо: ижнош/Ђ. еснј троуждшесА, ничесожј гахолгк, по гмголоу же твоел»оу квсргоу /ирсжоу (Лук. 5, 5.) 5 ). 35. Правовјернв у добродјетелни живот уиуЛивати. Четвртп начин поучавања, јест правовјерне упућивати )' добродјетелни живот. С тога сваки пастир треба да поучава паству своју, да је вјера без добрих дјела мртва (Јак. 2, 17, 20, 26) и Богу непријатна и да се често дешава. да многи, изгубивши у себи глас савјести, јавно се вјере одричу по примјерју Именеја и Александра (I. Тим. 1, 19, 20.) За тим треба да им разјасни, да хрипгћанска добродјетел истинито и превасходи сваку лицемјерну, филозофску или грађанску, које за основ свој немају славу Божију, него сопствену корист. Као и то, да хришћанске врлине проистпчу из једнога корјена, на име : из љубави к Богу, и да су тијесно скопчане међу собом тако, да кад би се једна прекршила, прекида севае вез њихов (Јак. 2, 10 ). На свршетку треба ми напоменути, да је пут к небесима тијесан и да су врата, која воде у вјечни живот, уска (Мат. 7, 13, 14.). 36. Левољне тјешити. Пети и послиједни начин поучавања, јест невољнике тјешити. Двоврсне су невол.е људске : духовне и тјелесне. Духовне — такођер су двоврсне: једне које сналазе оне, који се кају и плачу за своја безакоња (Мат, 5, 4), сазнавајући тежину својих грпјехова и очајавајући да неће добити од Бога помиловања (II. Кор. 2, 7, 8.); друге пак, које сналазе оне, који благоугодно живе, али трпе искушења тијела, свијета и дјавола (I. Петр. 2, 11 ; I. Јов. 2, 15 ; I. Петр. 5, 8, 9.). Тјелесне невоље или опће су добродјетелним и грешницима, као : глад, рат, помор и ост., или

5 ) Злат. на I. Тим. у 6. нар. поуци: Ми смо много о овоме говорили, а н ћемо ни престати говорити, док се ви не поправите." И даље у истој поуци : „Ако хоћете да вам ми небудемо досадни, то чипите, ствар удјелот.,орите, јер иначе нигда вам нећу престанут о тим стварима говорити.

су посебне: вјерско гоњене 8 ) и сл. (I. Петр. I, 6, 7 ; 3, 14). У свима споменутим невољама, које тјешења потребују, искусни пастир мора их тјешити словом Божјим, као непресушним извором (II. Кор. 1, 4, 5.). Они који не потребују тјешења, т. ј. оне који се не хоћу кајати, пастир не треба ни да тјеши, него да их оштро и јавно изобличи, јер с таковима пастир треба да је оштар, а не благ и добар. 37. Оне, које властита похот искушава. (Јак. 1, 13, 14.), треба не само да их тјеши, него и поучи, како бише се похоти отресли 7 ) и с Богом се смирили, те с апостолом узвикнули : О окаганЕнк азт^ чмоб^кт *. ! кто <ига нзкавитт* и? т^кла СЛМ рти ,СШ (Рим. 7, 24); те се свима силама старали, да похот у зачетку уништили (Кол. 3, 5.), како неби породила гријех, а гријех смрт. (Јак. 1, 15.). 38. Будући је почетним и извршилац, како вјере тако и спасења нашег, сам Господ Исус Христое (Јев. 12, 2) и нема другог имена под небом, о којем би се могао човјек спасти, осим имена Његовог (Дјел. 4, 12.), о чему сви пророци свједоче, да је сваки вјерујући спасење добио од Њега (Дјел. 10, 43.), да је проповијед о покајању из св. уста Нзегових проистекла (Лук. 24, 47.); то при којему драго спомену6 ) Ималп пастир да тјеши оне, који ради истине страдају, а особито ради вјере; то у том случају мора их пасир поучити, да они, као људи поштени, морају се старати, да никаквог повода гоњен сами од себе не даду, него да поступају са свим поштено. Е0 6СТПК О^ГОДНО предћ Коголгк, говори св. ап. Њтар, аш,е сок-ксти ради КожУа терпит г ћ. кто ски >рЕИ, стражда кезт^. правдм. Кага во по^кала, аш,с согр-кшаоуш^ /иоучнши терпите: но аш,с довро ткор/мце и страждо\'ш,е терпнте, сје оугодно прсд г к Когол» г к (I. Петр. 2, 19, 20.) Таковим начином пострадали Хришћани приближује се страдањима Христовим, И ПроСЛаКЛАНЈТ^К Кога В Г К Ч6СТИ СЕН (Иста Посл. 11етр. 4, 15, 16). ') Безакоње похоти у човјеку-велико су зло. Да је то вбиља тако, свједочи ап. Петар, кад говори, да се треба од њих уклањати, јер ЧтО ПОЛМШЛЖЈА ЗЛЛ/Л, ИС^ОДгаш ,аА цј сердца, сквсрн/Атт* челов-кка (Мар. 7, 21, 22, 23). У десетој пак заповиједи забрањена је свака срдачна жеља: Н6 НСПОЖСЛаеШИ Ж6НК1 КЛИЖНАГЦЈ ткоегш, НИ Д0/И0 \ј", НИ ссла и ост. Ради чега дужан је сваки испитати самог себе, те похоте своја угушавати по оному: Кнелми сш-к да не воудетт^. слоко таино кк сердц-к ткоелгк кеззаконЈА (Втоеоз. 15, 9.). О таком испитивању св. Василије велики у слову „о познању самог себе" врло добро поучава.