Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 73

Блаженства. Приказао по Г. Кои^етопШ С. Араницки, прот. капелан у Земуну.

(Наставак.)

Ти преблаги и смирени Господе Исусе, који ниси своје ученике да их поучиш, у пустињу одвео нити на синајске висине сам узишао, нит им под муњом и громом говорио; него ти остаде заједно с њима у пријатној и плодној Галилеји, ти си изабрао гору сваком приступачну и на шој си проповедао о спасену окружен многобројним народом, што се из свих крајева згрнуо. Сео си ме^у ших и говорио не као господар, који своје наредбе издаје, него као пријатељ, што своје мнеше износи. Наука је твоја задивила твоје слушаоце, твој глас имађаше толико ауторитета и уважења, што га може само савршена истина и необориво увјереше пружити. Ти си говорио о ономе, што се скрива у дубини душе човечје, који је све испитао својим ро^еним очима; ти си говорио о небеским тајнама као путник, који је оданде сишао. И ми ученици твоји, који те можемо после 18 столећа само да читамо. ми, који смо прочитали по сто пута твоју проповед на гори, ми се чудимо и дивимо непрестано и дан данас твојим тако простим и опет тако узвишеним мислима. При сваком погледу којега си нас удостојио да загледамо у тајне приреде човечје, велимо ми: „Тако је" и опет те само у пола разумевамо. Истину коју нам ти из живота свога износиш, налазимо ми заиста и у свему; само ју ти потпуно схаћаш и откриваш, да нас задивљује оно, што нашој немоћи пружаш. 0 Господе Исусе! Ти си човек као ми, јер архан^ео није нас кадар тако познати; али си ти више него човек, јер човек '] Мат. б. 1. 2.

„Кад Исус виде народ, попе се иа гору и седе, и приступише му ученици његови. И отворивши уста своја учаше их говорећи." 1 )

никада не говораше као ти, и кад нам ти кажеш, да си јединородни син Божји, то ти радо верујемо, теби који си нам седећп на гори разјаснио новозаветни закон и расветлио мо.штву и степене духовног живота. „Коме ћемо ићи ако не теби Господе? Ти имаш речи живота вечнога" Ј ). Блажен. Прва реч, коју си изустио, јест обећање среће, које се 9 пута понавља. Је ли могло и друкчије бити? Зар те нису при рођењу твоме анђеди Спаеите.л.ем назвали и зар није требало да ти будеш за све народе велика радосш. 2 ) 0 како си добро познавао срца наша, кад си нам се окренуо речима: Блажени су Дакле у тебе је тајна блаженства ; а та тајна, тајна живота човечјег, то је оно највише добро, што га сви људи траже, деца као и стари, богати као и сиромаси, дивљи необразовани, као и они које зраци цивилизације обасјавају; то је онај камен мудрости, што га је човечанство још од раја узалуд тражило. Једни траже блаженство у телесном уга^ању, само ови упропашћују душу, она страда и умире — друти у части и с.лави, само њима срце вене и у себи осјећају т горку празнину; — трећи у најватренијој страсти, у љубави; али она их троши или се изненада угаси или их притискује и испуњава радошћу, којој сваки час смрт прети; неки у врлини, али их она испуњује поносом и гордошћу, подлеже при првом искушењу или нас оставља саморане без

2 ) Јов. 6. 08. 8] Лук. 2. 10—11.