Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

В.-Х. источник

Стр. 77

и завеје путеве, и гоне народ да чисти (снег не забадава, него за новце), ти стани подаље на страну и гледај. Тада кеш видити, да је на рад, који би један израдио, изишло десетеро, а на оној, што би десетеро урадили, раде 100 људи, јер не раде као што се ради, већ више торочу по вас дан на мразу. Једва силом то један то други сагне се; па погледај га како диже лопату, како баца снег, како му је милије мрзнути, него пријонути за послом, како стење, стане, после сваке лопате одмара се, и опет четврт сата стоји, докле не намисли, где Не опет спустити лопату, — и тако нехотице помислиш, да од таквог народа ништа добра нема, осим да сам Господ Бог удуне у њега нови дух и отвори му очи, јер он како је био роб, тако и остаје. Никола. С тога мужик тако ради на наднице и говори: ,.сад нема спахија." Онуфрије. А зашто он тако говори? За то, што још право није слободан, ни разуман, ни честит човек, него роб, који онда више ради, кад осећа над главом штап, а како нема штапа, нема у њега ни чести: он се не стиди самога себе да стоји цео дан, а за тим да пружи руку да прими плату! А дед иди и види у селу код Немаца, где такође има надница,, — шта ћеш видити ? Код њих на надници раде тако сложно и неуморно, као да сваки за себе ради . . . Код Немаца има чести, има поштовања према самом себи; он би се стидио изишав на рад да стоји, држао би тозагрех! Немац ]е паметан, он зна, кад не учини, што је данас нужно, то ке му доћи ма кад опет да то уради. Радио себи, а другом, не треба му надзирача. Отиди у Немачку, — тако ми говорише људи, који су тамо били, видићеш да увек од почетка до краја њихови надничари раде без надзиравања

и нигде не ћеш чути да гоне и тера]у на рад као код нас: „дед, што си стао!" И код нас на народ треба викати као на марву, иначе од рада ништа. Срамота, срам! Никола. Да, у нашем народу мало има чести! Али право да кажем, да ли може својски радити за 20 копејака! Отуфрије. Истина је; Немац не ради за 20 копејака; он треба добру плату, али за то добро и ради, и у сваком случају Немац без надзиравања двапут више уради од нашег раденика. А зар не би и ти платио раденицима по 40 копејака, па не би морао ићи за њима да пазиш, него би их послао на ливаду или њиву саме са потпуним уверењем, да ће ти све урадити људски, савесно, како треба? Никола. Тако је! Но зашто наш народ није такав, као што је други? Онуфрије. Зашто ? За то, што је више од 500 година у невољи тешкој, у ропству, за то, што су га начинили робом, а у роба као у марве нема чести и поноса, нема поштовања према самоме себи. Растумачићу ти примером, шта је такав роб. У старо време био је код нас овде на посаду неки арендатор спахијски, није ти то био човек, него звер. Радо је мучио и тукао поверене му људе, и кад би којега шибао, а овај се не би ни на мрштио, тога би похвалио и наградио дао му ракије или друго што. Тако дођем једанпут к њему у кућу, да купим пшенице и тада сам видио, како мужик добивши 20 удараца штапом, устаде, дође арендатору и рече: „молим вас 60 копејака, — ја ћу још одржати 20," — и зацзло је лего наново за 60 копејака! Од таког роба, који нема ни мало појма о чести, достојанству човека, који својевољно даје тело своје на ругло, тито не чини ни марва, можели се очекивати, реци с&м,