Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 76

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

Четири путевође добром животу: страх божији, мудрост, трезвеиост и рад. Поука газде Онуфрија Грушкевића, унуку свом Николи Григоријеву. (Наотавак.)

Никола. Све, што ти говориш, деда, истина је, али узрок томе није баш леност и бодавадисање, него је то слепоћа : народ не зна шта и како да ради, како да доскочи своме злу. А ето ветрењача, право си казао : нацео посад тек једна само — у вас. Онуфрије- Има још у Семеиа Коровојникова. Никола. Но, па две. — Свакако, истину рећи, треба да је им^ сваки газда, у кога је не више, него два или три

вити, угојити, да ћсш је једва познати. Имам сечку изврсну, — дао сам за њу 30 рубаља, но одавна ми је те новце извадила. ГБом могу и деца да раде, што и раде код мене; нарежу ти они за кратког данас најмање 25 џакова и то не само снопове, но и измлаКену сламу сецкају. Да се еложе пет газда и да да сваки 6 рубаља, па ето им сечке и посао би ишао као намазан. Један би држао сечку недељу дана, приправио би себи одмах

јутра земље, и не кошта много, само 20 ■ неколико 100-ина џакова, то би му дуго

рубаља. Онугјјрије. Тако је то. Али кад би се удружило њих иет комшија, па купили ветрењачу, дошло би на свакога по 4 рубље, а корист би била сваком сигурна. — Сад се праве лаке ветрењаче: четворица је могу пренети куд им је воља. Један би радио с њом неколико дана, кад би тај извејао, био готов, — однео би други и тако би ишла од комшије до комшије. Никола. Иа тај начин могли би узети и сечку за сламу! Опуфрије. Тако је, сечка је још нужнија, него ветрењача. Ко уме вејати згодно и вешто, тај ће извејати и без ветрењаче, а сечка је — велика помоћ у газдинству, и њу би требао да има сваки, ако неможе сам, то у заједници с другима. Време је новац, а колико оде времена на сецкање! Сирото марвинче једва се вуче; а то с тога, што му никад не исецкају рану — жваке, бедна, сламу, а иде пољу и ливадама, те мршави; а снагу јој даје сечена рана, опарена водом, помешана мало мекињама или љускама, од тога ке се тако опора-

трајало, — предао би је за тцм другом, други трећем и т. д. На тај начин ишла би у наоколо и сваки би радио њом, и за једнг зиму она им се сама исплатила. Иикола. Зацело! Сад си мп добро растумачио, да је друго рад разума, а сасвим друго рад човека слепога код очију. Опуфрије. Разумаи рад увек је јеФтип. Сам видиттт: да сечка два пута јеФтиније ради од руку. Ликола. Права је истина! Али напг народ дуго још морамо чекати, да би његов рад био тако разуман, као што је у Немаца: Свакако пак наш се народ трудп, ради тешко и свакако ми се чини, да напредује у лености. Често и ноћу ради, и то тако, да не знаш управо, кад се одмара : тек свануло он опет за радом ! Онуфртје. Кад хоћеш да знаш, какав је наш народ, да ли раден или не, ти не гледај њега лети, за време вршитбе: тада ти он ради, јер зна, ако не буде радио, умреће од глади. Ти га огледај у друго време и све ћеш га боље појмитп кад се прилагодиш нашим друштвеним или заједничким радњама. Ч.им дође зима,