Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 90

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. в

Воли ти „образована" дјевојка прочитати: Маду ј Мару, Нану, Срећног рибара п друге нагрђе и најнеморалније, него омести оно паучине, што ће се прилијепити на косу сватовима, чим на праг ступе. Младићи опет воле: Крал>-лира, Двије ноћи у Венецији и т. д. него: збирку пјесама, што их је Вук скупио или Доситијеве басне. Истина још се читају Видаковићеви романи, но хиљаду пута више оне погрде. Заиста тога не би било, да имамо праве интелигенције. Кад нијесам онаки, какав би требало да будем, онда нијесам оно, за што ме држе. Интелигенција мора имати све врлине, јер није лако водити цио народ. Ако је вођ кукавнца и незналица, боме и војници су таки. Гласовити историчари веле, да је интелигенција упропастила римски народ ; она је достигла највећи ступањ покварености и невјерства. Купати се мушки и женски голи по ријекама а на јавним мјестима, мислим, да то није мало и да не води добру. Сјетимо се, како римске даме не хтједоше рађати дјеце. Августо награђиваше родитеље, који имађаху по више дјеце. Свеје било уз <луд. Иравих је Римл>ана све то више нестајало, а што их је још и било, били су размажени, па им се није милио војнички живот. У вријеме, кад је од свуда пријетила навала нових народч да разори зидине древног Рима, баш тада Римлјпни наимаху странце, да се за њих боре. Војници се не бораху, да спасу римску државу, него само, да добију што више новаца. Преторијанци почеше дизати буне, цареви се преко ноћ уздизаху на престо и ко је више обрекао војницима, уз тога су и били, па ма ко био. Најпослије умири ту буку један млади народ који сруши труло царство. Да су тада живјели они Римљани, што 'но протјераше Тарквинијевиће, било би са свијем друкчије.

И у нас улази некаква мода у „више кругове", да је срамота дјецу рађати, или се баш и не ће. Човјечност захтијева, да се такој „господи" покаже мјесто, гдје ће одлежати неколико година, јер је то одузимање живота будућим људима, а свима је познато како власти казне оне, који одузму ма само и једноме живот. То није никаква углађеност, то је право и нечувено варварство. Те не треба успоредити ни с оним Папуасима, који л.уде једу, па ни са животињама. Треба сви, да против таког варварства по прагу двадесетог вијека устанемо! Па како ћемо да створимо праву интелигенцију ? Ми мислимо, да о томе највише треба да учитељи и свећеници раде. Учитељи управо могу у томе највише да учине. Њима долазе дјеца, која још не знају ни за какве болести човјечијег друштва. Ако и нијесу добили на.јљепше почетке васпитања код куће, „младо се дрво лако савија", па какву« учитељ клицу усади, таки ће бити и плод. Многи мисле, да је лако бити учитељ. „Мала су дјеца, па које те не слуша, ти га изгрди и оно ће стрепити, а ако те опет не послуша, доста је трскољаца, па нека му поскачу маснице, па ће бити доста!" — То је највећа мудрија. Псовке и трсковлц никад не ућераше памет у главу. Пословица вели: „Мудра ријеч и гвоздена врата отвара". И заиста је то истина. Нема тога ученика, који не би послушао благе савјете свога учитеља. И у најгорем ће се дјетету пробудати човјечји понос, кад се с њиме човјечно поступа. Сви људи потичу од једног праоца ; у све је прешлаона иста Божја искра, из које су изашле све врлине. Понижавај најбоље дијете и кињи га, не ћеш му користити. Оно ће кад било познати свој несносни положај, а у раздражености свашта бива.

Поука на дан Бдаговести. (О неизречено] љубави Ђожјој према људима, која се јавила у вачлоЛењу Оина ЈВожјега). „Днесв, спасЕМ/А нашегш глакизнд и еже отт*. в^кка тдинства авижје : Кожш — Вшпч ДН ј ВУ Вк1ВаСТ г К (тропар празника). Овај слави и знаменити догађај збио се овако : У шести месец после јављења анхангела Гаврила праведној Јелисавети, матери Јована Претече Господњег, тај исти архангел јавља се и Пресветој Марији у Назарету .... Пресвета

Данас, љубазни хришћани, св. црква слави један од најзнаменитијих догађаја у историји домостроитељства нашега спасења — Благовести Пресветој Деви Марији од архангела Гаврила, да ће родити Христа Спаситеља.