Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИБ

Стр. 95

В|г §ћје§е ЈагсШЉапа ка1ка #1апит 8аБаео1Л па81а<;ит Би(1иг §апа ка1ка ^јапит ваБас о1сИ.*) Иза овога је оетрижено неколико лиота. У ДРУ Г0 Ј ј е књизи седамнаест сличнијех пјееама, а то е наопака на сврси речене књиге. С почетка је књиге Гундулићева слика, те је и ради тога збирка од велике знаменитости. Рек' би, да се Дубровник навластито одликује старијем збиркама, јер је у Дубровнику забавника за год. 1868. на стр. 279- 292 огласио учени др. В. Богишић „Најстарија збирка Српских Народних Умотворина". Ова је збирка од год. 1697.-1758. Дубровчани су се одликовали у познавању источнијех језпка, а оеобито турскога, па је добро -овдје, ако и узгред, напо-менути ВинЛенца Браттуши, Дубровчанина, те је уз источне језике познавао до савршенства турски. Он је био тумачем споменутога језика код цара Фердинанда II. у Бечу, па онда у Мадриду на двору Филипа IV., гдје је и умро године 1680. Превео је на талијански Саидинијеву турску повјеет, *) Оригинал ове пјеоие иропустили смо штампати латиницом, а остало омо измијенили у ћирилицу. Ур.

бива „о постанку и о успјеху Оотаманскијех владара и (8ч1Г оп^те е рго§гећв1 (1е1 Ргтс1р1 ОИотап1), те је штампао на трошкове Фердинанда 1Н., то страном у Бечу године 1649. код КЈсст-а, а страном у Мадриду године 1652. у тискарниди СаггЈаз Моггав. Осим тога превео је е турскога на шпањолски „ грађанско и Лудоредно огледало и те је објелоданио први дио године 1654. код баггЈаз, а године 1658. код РегпапсЈез-а други дио, па га је посветио краљу Филипу. Књига НаадмШГм или НаШгпо веома је знаменита и ријетка, те јој је сада старинарска вриједност преко 100 Фор. Овако је антикварски оцијењена од првијех познавалаца: — Сћгошса с1е11'опдше е рго§ге1з81 <1е11а соза Оиотапа. Тгас1. с1а Утс. Вга(;и1;п Ка^изео <1а11' 1(ћота Тигсо пе1Г ИаИапо. 2 рагко. Соп 2 п1га(;11 сИ Вга (;иЦ1. Ујеппа е Мас1г1с1 1649.—52. уе1. 1П-4. (Н. 100) — Отаећзе VI., р. 200 : „Ре аесопс! уо 1. Ма(1гј(1 1652 ез, 81 гаге ^ие 1а р1ираг(; с1ез ћЈБНо §гарћез 1е сго10п(; 1пе|Ц{. и . Тгез — ће1 ехешр1аге с!е \се1 оиуга§е јтроз^ап!;". Свакако, по овијем скромнијем податцима тражити је у елавному Дубровнику и први зачетак, не само за развитак иеточнијех одношаја, него и источне језикословне науке-

Наша опроштајна реч.

Престравл,ени пред очигледним ширењем неверија у народу нашем, дубоко ожалошћени на погледу упарложеног винограда Гоеподњег, поражени равнодушношћу оних на којима је етрашна одговорност пред Богом и народом, пред садашношћу и будућношћу, збсг опадања вере и побожности у народу, ми смо пре седамнајеет година прегли да на своју руку радимо што можемо и колико можемо да службом православној вери народној послужимо елави Божјој. Пуно свесни недовољности наше моћи али уздајући се у помоћ божију, ми смо пре седамнајест година кренули „Хришћански Весник." И кад данас бацимо поглед на оне страховите материјалне и моралне тегобе е којима нам је ваљало скоро без прекида и одахнућа борати се, онда осећамо дубоко да је наша прва дужност те смо се ттуни седамнајест година у неравној борби одржавали и одржати могли.

Ми иећемо да улазимо у то, да изричемо суд колико је „Хришћански Весник" успео да сузбије неверије, да оживљава веру, да проповеда морал Хриетовог Јеванђелза, да. допринесе лично образовању свештенства, да брани интересе свештенства материјалне и моралне и да тиме подиже углед православне цркве наше. Доћи ће бесумње време кад ће историја српеке цркве имати да оцени наш рад и рад оних који су били отворени противници „Хришћаеског Весника" и нашег рада. Ми се ослањамо на беспристрасноет тога еуда, и све што желимо да се узме при том погледу, јесте: да смо искрено и од евег срца желели, и да емо се својски трудили да ширимо по народу чисту свету Христову Науку, да проповедамо братску л>убав, да притичемо у помоћ свегатенству нашем, да свој велики и свети задатак што потпуније врши и најзад да подижемо гласа противу не-