Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 63

није у том, да они одвише многа мисле, него у том, што искључиво само мисле, — у том, што су они заинтересовани само теоретичком страном 'лстине. Други, напротив, разликују се много практичним складом ума и способни су да буду обртници, трговци, грађанским раденицима или ученим практичарима. Такови «људи су кориснији ма на ком другом пољу, него ли у свештенству. Усљед својих практичних способности, свога умења да воде трговачким делима, они могу показати веку корист цркви, у својству даваоца милостиње, добротвора цркве, чувара њених блага, добивајуКи материјална средства и дајући маха к сг.има великим добротворним подузимањима. Ми не ћемо казати, да се за свештенство изискују велики, необични дарови; напротив, обичне и посредне способности, при потпуној оданости службе, доводе на овом пољу к достојним чуђења резултатима; — ми настојимо само нн том, да се у свештенству, као и у свакој драгој служби, тражи познати степен готовости за дело: наклоност за проповед, за назидање друштва и к другим видовима пастирских дужности. Право говоре, да кад ко год завлада својствима, нарочито неопходним за која дела, то је јавни знак, да га је Бог означио за то на име дело, — положај, за којим је корисно ићи при избору проФесије. Не ваља да буде у кандидата свештепства особите неваљаности за службу и са стране природног расположења и нравствених својства. Неки људи по свом

природном темпераменту одвише много напомињу на својства дивље маслине или дивље табуке, што расте у винограду Божјем, не говорећи већ о саду њиховом у свештенству, где душевна опрезност, поузданост, наклоност имају толико важан значај. У кога је јелеј срца усануо, томе је много боље да се ода другом којем занимању, но до краја живота да непријатно звечи и натеже на пољу служења божанствене љубави. Други су по својствима свога темперамента одвише слаби у жељи да приме и понесу велико и тешко бреме свештенства. Све ове урођене или насле^ене слабости и набрајани душевни недостаци, лишавају човека способности да управља и руководи другима. У свези са показаним физичким и нарственим знацима неваљаности и неспособности могу бити и друге препреке ка пастирској служби, препреке више духовног карактера, проистичући при самом развитку духа, какове су на пр. религиозне сумње, које се могу протезати до савршеног помрачења вере. Сваки мислећи човек преживи своје периоде сумњ^ и колебањ^, које код неких личности кад-што се упорно одржи до краја живота. Људи, припадајући к броју најсмиренијих, најбољих Хришћана, кад-што падају у сумње односно своје вере и могућности спасења. Код свештеника религиозне сумње кад и кад расту са умножењем научних истраживања, Глава често се већ налази у магли за то време, као што срце још продужава да иде у правом правцу.

(Настшиће се).