Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 113

је у свему подражавао, говори: подоени Л1Н*к Бнв<нт, гакожс н азк Хриггоу (I. Кор. 4, 16.). Подражатели Л1н*к виваите, гакож« азк Христоу (11 ; 1.). А на другом мјесту : подокни лјнНј киванте, кратЈе, н с/иотраите такш рданџА, гакож« и/иате окразк иаск (Филип. 3, 17.). 48. Из ирије споменутога свак може закључити, да живот свештеника мора бити добродјетељан, како би могао парохијанима својима служити примјером и у светом и добродјетелном животу назидавати их. 3 ) С тога, свештениче, гледај упознати себе и старај се да уподобиш живот свој Христовом животу, како би могао с Павлом узвикнути: подокни лш-к кикаитс, гакоже азћ Христоу. Не буде ли твој живот сагласан јеванђелском учењу, тад поуке твоје, и кад би парохијанима користиле, биле би на твоју тешку осуду 4 ). Него ипак већи дио такових проповиједи од народа су примане равнодушно и не само што немају никаквог утицаја, него још и развраћају 5 ); 8 ) Златоуст у првој беоједи на Дјела апостолска, говори : Иогледај како Христое чињаше сагласно ријечима својима! Тако је и ученицима својима заповиједио, да чине. Ради чега и Павле говораше: ИКОЖЕ ИМаТб ОКраЗк НаСК (Филип. 3, 17.). Ништа горе нема, нзго кад учите.љ у говору мудрује : овакав се не може назвати учитељем него лицемјером. Исти у 5. бесједи на I. Тимот.: „Учитељ прије свега треба да себи буде учитељем, да неби, учећи друге, сам невјеровао ономе, чему учи, него тврдо вјерујући и имајући благу савјест, да и друге у томе утврди. Исти у 10. бееједи на I. Тим.: Узрочник свакога свјетила треба да буде право евјетило, да безпорочно живи, кнко би поелужио примјером евима и њему се уподобили. На исту посланицу у 13. бесједи : „Буди огледало парохијанима евијима у ријечи, у животу, љубави, вјери и чистоћи". 4 ) Златоуст у 72. бееједи на Мат. : „Што ее може горе замислити, него кад пастир е презрељем гледа парохијане своје а не стара да их барем доетојним евојим животом руководи ? Доетојан је заиста осуде сваки онај, којн закон преетупа, но још више учитељ и то с два три узрока: прво што преетупа закон; друго, тто друге, ко}е је дужан исправљати, развраћује ; треће, што учитељ наноси већи квар, кад је преетупник учења свога". Исти у 6. бесједи на посланицу Римљ. : „Не кориети ништа слушање закона, ако се дјелом не засвједочи, па не еамо слушање него и знање, које је боље него ли слушање". Даље у истој бесједи „Која је кориет од учења, кад еебе не научите ? па не само себе, него и друге као не учите ономе што је добро чинити ? и што не учините оно што је законито, него оно што је закону противно ? а то је много горе ! Овдје ее све шесте бесједе односи наранствено учење. Проспер у Августина: „Добро учити а порочно живљети, исто је што и самог еебе судити". 5 ) Златоуст у 30. наран. учењу на Дјела апостолска„Апостол: што ФилозоФираш, кад проповиједаш ? Ако хо-

јер у многима буде сумњу, да вјера није ништа друго доли басна, а добродјетел груби егоиЗам ; те мјесто да прослављају Име Божје, наносе му бесчасност по ријечима: ШоучаА инаго, сскс ли не оучиши ; пропов-кдоуА не красти. крадеши; глаголаи не прелноку ткорити, прелкокк! творити : гноушаАСА 1дц)Лћ, скатла крадеши: иже вк закон-к ^калишисА, пр{стоунлбнил1ћ закона Кога ксзчесткоуеши. Ил<а ко ВожЈе ваши ^оулитсд во /ЛЗћШ^Хк (Рим. Д, 21, 22, 23.). С тога Господ и пријети таком учптељу: вскоук* тк1 повФдаеши шправданЈА л»оа, и воспрјелшши зав^ктк л»ои оустм твоилш (Псал. 49. 16.). 49. Подокаетк енјскопоу кмтн непорочноу, едиНК1/А жену л^оужоу, трезвеноу, ц^клолиудроу, клагогов^кнноу, честноу, страннолмкивоу, оучителноу, не шаницФ , не кшц"к, ие сварливоу, не лшЈелоил^цоу, но кроткоу (не закистливоу, не срекролкжцоу: Овои до/ик докрф праклмцоу, чада ил1оуш,оу к'к послоушанјн со всакок* чистоток* : аш,е же кто своегш дол1оу не оул! г кетк прачити, каки> ш церкви ЕожЈеи прил^кжати возл^ожетк; не новокреш,енноу, да не разгордфвсд в к соуд4 т впадетк дјаволк. Подокаетк же ел^оу и свид^ктелкство докрое илЉги шт вн-кшни^к, да не вк поношенје впадетк и вк сктк непрјдзненноу (види и Тит. 1, 6, 7, 8. 9.) Врл ине, које морају квасити свештеника (I. Тит. 3, 2 и напред.) ћеш ФплозоФирати у проповиједању, прије упознај мене животом твојим и њему ме поучи, јер је то право учитељство. Говориш, да ее треба примприти, и о томе проповиједаш, али проповијед не вриједи толико, колико дјела : Јер ако немаш добрих дјела, боље је мучати него ли говорити. Зашто ? Јер ми говориш о немогућној ствари. Могу доћи до те помисли, да ее не могу ни ја попратити, који незнам, кад ее ти, који толико много знаш и тако говориш, не можеш на праву стазу извести. Ја сам опроштења више достојан, јер не говорим, него ли ти који говориш". Пророк вели : I р^кшникоу же рече Погк: вско\|'к> тк1 пок-кдаеши ишравдашл Л1оа ; колји ко сеи вредк егда докр-к оуча кто глаголм, д-клати же вокетк на оучителкстко : сие лшогшнк виновно датк злк !Л1к вк церква\*к. Јероним у Д. посл. Непоцијану: „Иази, говори он, да неби рекао шго, што се не елаже с твојим животом, да ти не би кад поучаваш, ко рекао : Зашто сам не чиниш, чему учиш ? Жалосни ти је учптељ, који учи, да треба страсти обуздавати, а самје њима украшен; тако може и разбојник укоравати за лупештину. Уста, срце и дјела Христова евештеника морају се слагати". Св. Јован Дамаскин у слову о Иконама : „Или учи наранственошћу, или не учи, да неби ријечима призивао, а дјелима одгонио".

(Наставиће се.)