Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 115

и признање погрешака иаших наша прва истинита радост ? Јер Ие се ушешгти. Они ће то постићп у оном свечаном тренутку, када зачују у духу свом речи Спаситељеве: „Идите с миром, ваши су вам греси опроштени: ја сам их на крсту покајао". Они ће то постићи, кад у брпзи и страху угледају како им земаљски живот као брзи поток смрти иде на сусрет а душевни живот само неприметно напредује те започну оплакивати своје слабости, свој немар и нехат. Они ће то бити и при својим свакидањим молптвама, кад узмогну речима: „И опрости нам грехе наше" из дубине душе додати: У име Исуса Христа, који је за наше грехе умро. Најпосле они ће то савршено постати после смрти, када им на небу сам Господ са њихових очију сузе обрише. 2 ) §. 3. Блажени су кротки, јер ће наследити земљу. Они, који страдају и пате због свог греха, ти се уједно и одричу своје поноситости и гордости; а који се утеше, ти се заодевају крошошЛу. Може ли нас изненадити така промена? Кад смрт омил>ене личности разњежи и натера сузе човеку без срца и осећаја, зар не ће онда најдубљи од свих болова — бол покојнички умекшати наша срца окамењена себичношћу нашом? Кад већ земаљска страст мења карактер човечји, кад частољубље изазива осмејак на уснама гордељивца, кад љубав испуњује срце поносите девојке таком радошћу, да она постаје кротком и смиреном, зар да онда из чисто унутарње радости због полученог опроштења не процветају у сломијеном срцу осећаји благости и кротости ? Сваки бедник, који овде страда и кога Бог теши, биће свакако кротак; не мислим ону приа ) Апок. 2. 1, 4.

родну кротост, што се своди на кукавичлук темперамента човјечјег; него ону благост, што је небески плод светога Духа и која само тамо обитава, где мир и радост душу испуњује. 3 ) Блажени су духовно кротки. Али може рећи когод, кротост је женска врлина, што се не слаже с достојанством човечјим и његовим високим позивом. — Но како се л.уто вара! Они Ле наследиши земљу. Ученици жртвованог и закланог „агнца" и сами су јаганци; но, и ако је јагње, Исус је ипак и лав Јудин, истинити лав целе васионе, па су и ученици његови лавови. Ми видимо, како ови кротки трећег блаженства у најужаснијим мукама умиру, јер су они покушавали да свету мира прибаве, за чим он тежи, да се одушевљено на ломачу пењу, да муку своју победе. И у рату што га јагње Божје са светом води, припада победа неустрашивој војсци. Навукодоносар, Кир, Александер, Цезар, Наполеон, уображавају, да њима свет припада, јер га они прелазе на челу војске своје и што успех крунише њихова подузећа. Они мишљаху да ће иниверзалне државе, што их основаше, непролазне бити, и не слутише, да је вечно једино царство Исуса Христа и св. цркве Нзегове. Свет уображава, да може истребити и уништити ове кротке, што их својим јеванђељем у њиховом уживању узнемирује, а ватра са ломаче, што ју он поли, захваћа његове хаљине и њега упропашћује. Они мисле да смеју пролевати не_ кажњено мученичку крв, а Бог их напаја њиховом сопственом крвљу у страховитом грађанском рату. 4 ) Свет је тога уверења, да мртви не могу више оживети, а не зна, да душе њихове пред св. престолом о) Гал. 5, 22. *) Апок. 10. 6.