Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 116

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

на небу суд божји на н.их набацује. 2 ) Бог ће оборити све силнике света, једног за другим, и на развалинама њиховим основаће царство свога „агнца" и н>егових мирољубивих ратника. Благо онима који мир граде, јер Ле наследиши земљу на свршетку века, кад сатана буде у бездан бачен 3 ) а сви народи обрате се Господу Но они ће то већ у овом животу наследити, јер ће се научити да се послуже као краљеви са сваким даром, пгто им се буде дало. Чеда света држе се без сумње и господарем истога, јер они у свету живе ; они мисле да посредују сребро 2 ) 11)1(1 6. 9—11, 8. 3—6. 3 ) Апок. 22.

и злато, јер овај метал у своју благајну гокилају; они уображавају да имају задовољства, јер у н>ему, како се њима свиди, уживају; они верују да су у части, јер над народима господаре. Безумници! 8ар ви не вкдите, да су баш те части, уживања и богатства, с којим располажете, све вас баш робовима начиниле. На против кротак у себи налази потребне моралне снаге, да сам собом господари, да ужива у земаљском дару, а да не овлада његовим срцем. Он га постигне, он га изгуби, међу тим се не наруши у њему унутарњи мир. Он у Богу почива, који га чува и заштићује. Блажени су крошки, јер Ле наследиши зешљу.

(Наставиће се).

Четири путевође добром животу: страх божији, мудроет. трезвеноет и рад. Поука газде Онуфрија Грушкевића, унуку свом Николи Григоријеву.

(Наставак).

Никола. А у Немаца зар није тако било ? Онуфрије. Било је р^аво и код Немаца, а.ли не сасвим тако као код нас. Код Немаца спахија је био Немац, једна вера, један језик, једна народност. Ма да је и тамо било ропство, али ипак је било у градовима и селима школа, јер у немачком народу одавна је укорењен обичај, да свако и најмање село мора имати школу. Писмени сељак имао је о с.еби, о свом достојанству саСвим други појам, с тога га је и спахија држао за човека, а не за марву; и ма да је и код Немаца било неправде, притиска, јер увек је тако ме|ју људима, да силнији тлачи слабијега, али писмени сељак умео је себе заштитити од неправде и добијао је правицу по закону. И у највећем притеш-

њењу Немац никад ните таковим робом, као наш сељак у Галицији под пољским спахијама. За то је од старина у Немаца било чести, било појма о своме достојанству; Немац од старина држао је себе човеком, уважавао је себе; за то је и соба, и гумно, и стока, и јело и рад увек бољи, него у нашег сељака. Јеси ли имао прилике да видиш — какав је сад рад по спаилуцима, и код Чивута? Нгпсола. Тамо сад ракија ради. Онуф[мје. Добро си рекао; ракија ради. 8а рад наплаћује се Чивутин-Крчмар. У време жетве спахија Ворновски обећа жетеоцима по 15 копејака на дан и по два „Фракла" ракије; спахија Круповић, по 15 копејака и по 3 Фракла ракијо, а спахија Мојша плаћа само 12 копејака и за то поји ракијом мужика по пет пута