Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 119

Ево када и како то бива : Бог је свет и праведан у вишем степену. Он је и човјека саздао по обличју својему (1. књ. Мојсеј. 1, 26), који се сасгоји у лравди и у светипи истиие (Ефес. 4, 24), друкчије рећи такођер у светости. Дакле у природу је нашу, при самом нашем саздању, положена светост Божја, то јест тежња ка добру и способност бити добрим и светим. По овоме кад ми тежимо ка добру и живимо тако, како нам заповеда образ Божји, или наша добра савест, — то кроз то само светост Божја, положена у нашој природи, и појављује се у нашем животу. Но л>уди мало слушаху тај унутрашњи закон, положен у нашој савести, и, заглушујући еавест, проводише живот телесни и грешни; по овоме потребно нам је било дати закон спољашњи — писани. Будући да је Бог свет и праведан, то је и закон Бзегов, написани по надахнућу Духа светога Пророцима и Апостолима такођер свет и праведан. Наредбе су Госиодње, говори свети Давид, тсраведне, веселе с/рце. Заиовест. је Тосиодња светла } просветљује очи. Судови су Госаодњи истинити, тграведни сви колики (Пс. 18, 8—10). Дакле друго, светост Божја је сакривена у закону Божјем. По томе кад живимо мн по закону Божјем и испуњавамо заповести Божје, то кроз то само еветост Божја, сакривена у закону Божјем, и јавља се у животу нашем. Ово баш, то јест да се светост Божја јавља у нашем животу, да живимо тако, како нам наређује наша добра савест и како заповеда закон Божји, ми и молимо Господа у првом прошењу молитве Господње. А кад на тај начин будемо жпвели свето и праведно, тада ће се тим светим животом п Бог славити међу нама. Прво, ми ћемо сами славпти Бога нашим светим животом. Јер ако се марљиво старамо да испунимо закон Божји, то значи то, да на достојан начин поштујемо закон Божји; тако га љубимо, тако смо смерни пред њим, да ни зашта не ћемо одступити од њега; да је закон Божји милији за нас него тисуЛе златаисребра (Пс. 118, 72), слађи од меда, који тече из сата (Пс. 18, 11), и да га испуњавати можемо — то је за нас дело и благо (Јов. 4, 34; Лук. 11, 28). А поштујући тако и испуњ вајући закон Божји, тим ћемо самим показивати част самом законодавцу Богу, који нам даде такав савршени закон, и славићемо како тајно у срцу, тако и устима пред другима Бога,

говорећи: Ђоже, иут је твој свеш; који је Вог тако велик као Бог наш? Ти си Бог, који си чинио чудеса! (Пс. 76, 14—15). Ко Ие нас раставити од љубави ? Невоља ли или туга, или гоњење, или глад : или голотиња, или страх, или мач ? Ништа нас не може раздвојити од љубави Божје, која је у Христу Мсусу Госиоду нашему (Рим. 8, 35. 39). Друго, гледајући наша добра дела, и други ће славити Бога. Као што добар ученик својим одговорима чини част своме учитељу; и сваки, слушајући његове одговоре, нехотице ће рећи: „дакле учител, је његов добар, уман и ревностан, кад је питомац његов тако уман и добар: тако исто када и ми испуњавамо свето закон Божји, незнабошци ће, неверујући у истинитога Бога, видећи нас кроткима, мирољубивима, послушнима, милостивима, нехотице рећи: „ ах, ти хришћани, — какви су дивни људи! Како су они добри! Како су кротки и пуни љубави Дакле њихова је вера добра ! Дакле Бог је њихов истинити Бог, кад су поштоваоци његови такви добри и поштени људи, и не само да ће тако говорити, него ће се шта више, угледајући се на наш добар живот, сами поправити, сами ће се обратити к Богу истиноме и пожелећи живети по његовим светим заповестима. То је заиста тако и бивало, особито у првим вековима хришћанства. Незнабошци, видећи хришћане у обичајима кроткима, у мучењима мучитељиманехотице су ускликнули : „Велик је Бог хришћански!" (Види живот Теодора Стратилата, мучница Тадијане, Василисе), и у великим гомилама обраћаху се ка хришћанству, често са самим мучитељима. Тако се име Божје свети међу људима кроз наша добра дела! Напротив пак тада, кад ми живимо хрђаво и не радимо на испуњавању закона Божјега; то кроз то рамо како о себи сами сведочимо, да не поштујемо закон Божји, и дакле не поштујемо законодавца Бога, тако и незнабошци, видећи нас да смо злобни, користољубиви, неуздрзкљиви, нехотице ће рећи: „Дакле хришћани се узалуд хвале својим законом: они не живе боље од нас, шта више још горе; дакле закон њихов не учи доброме, и вера им је рђава." А ружећи нашу веру, незнабожци ће тим самим показивати неуважавање Самом основатељу наше вере Господу нашем Исусу Христу; а таковим