Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 120

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

начином име Божје, због наших рђавих дела и хули се у незнабошцима (Рим. 2, 24). Дакле, браћо љубазна, у првом прошењу молитве Господње молимо Господа најглавније, за што смо и саздани (ЕФес. 2, 10), — на име молимо Господа. да Он обнови у нама — самима, Свој чисти образ, по којему смо створени, и да нам дарује исивети тако, како нам налаже наша добра савест и како нам заповеда закон Боасји. По овоме прво прошење молитве Господње имаће овакав смиеао; „Оче наш Небески! Нека се међу нама свети име Твоје! Учини, да се открива светост Твоја и у нашем животу, у нашим мислима, речима и делима, да се тим светим животом име Твоје слави како међу нама самима, тако да Те и други славе, гледајући на наша добра дела! Тако нека сине свешлосш ваша иред људима, да виде ваша добра дела и ирославе Оца нашега, који је на небесима (Мат. 5, 16). Амин. Беседа IV. 0 другом прошењу. Да прјидеттх царстше Ткое. Тако гласи на црквеном језику друго прошење молитве Господње, а српски овако: „Оче наш Небески! Нека дође царство Твоје!" Овде под царством Божјии разумјевају се два царства: царство благодати, које бива на земљи, и царство славе, које ће бити на небесима. 1. Царство благодати не састоји се у каквом временито сретном животу. По тумачењу светога апостола Павла, оно није јело и иуИе, него је иравда и мир и радоста у Духу свешом (Рим. 14, 17). Дакле царство благодати је у праведном и побожном — истинито хришћанском животу; а ако будемо живели праведно и побожно, то ће душа наша бити мирна и спокојна, савест нас не ће гристи за грехе, јер ћемо их избегавати, напротив ће нас одабрати и утешити за побожан живот, а при таквом унутарњем миру, у срцу нашем избиће и радост у Духу светом : ми ћемо се радовати и веселити се у своме спасењу, и налазећи се још у овом животу, осетићемо блаженство будућег живота. Дакле, браћо хришћани, у другом прошењу молитве Господње, тако исто као и у првом, ми молимо Оца нашег Небееког о добрим делима, да нам дарује живот праведни и побожни, с том само разликом, што смо у првом прошењу мо-

литве Господње молили себи добрих дела нд Господа зарад Њега самога, зарад славе Божје, која треба да буде за нас виша и важнија од свега ; а у другом прошењу молимо у Господа добрих дела за себе саме, на пме — да се за та наша добра дела шта више и у овом животу, не само у будућем, наслађавати можемо миром и спокојством савести, и неисказаном радошћу у Духу светом. 2. Но ко ступи у то царство благодати овде на земл>и, тај ће заиста ући у царство славе, које не ће бити на небесима. Царство је Небеско награда за побожан живот, и за цело за њим долази. За царство Божје ми смо и саздани, за достигнуће Његово ми смо дужни и трудити се и борити се у добрим делима, и кад се молимо Оцу нашем Небескоме да нам дарује живот праведни и побожни, то свагда имајмо у виду то, да за овај свети живот можемо добити царство Небеско. Дакле живот пун врлина и царство Небеско међу собом су нераздвојени ; по овоме под царством Божјим, којега ми молимо у Господа у другом прошењу молитве Господње, разумева се друго, царство небеско, то јест савршено блаженство побожних л>уди. Свакако, браћо љубазна, сви л.уди нису ступили у царство благодати Христове. Многи људи. још до данас остадоше у незнању истинитога Бога, као на пример незнабошци и мухамеданци ; многи шта више од хришћана живе грешно, без кајања. Дакле свима тим људима још није дошло царство благодати — на земљи, то они не ће ући ни у царство славе. које ће бити на небесима; напротив очекује пх пакао и вечне муке. По овоме речима — д<д прјидетт* цлрствје Твое у ширем смислу молимо Оца нашег Небескога, да се то царство благодати, то јест праведни и побожни живот, распространи на све људе, да они људи, који су још у незнању истинитога Бога, најпосле Га познаду и да Му се обрате; да се јереси и расколи униште, грешници да се обрате покајању ; да милостиви Господ добре сачува у врлини, а зле да учини добрима, расејкне да сабере, превареж да обрати и сакупи у свету Своју цркву, да нас све ирими у Своје царсшво благодаши (Молитва из литурђије Василија Великаго), међу тим — да би књаз овога свеша ђаво изгнан био на иоље (Јов. 12, 31) из срдаца наших, да не царујуе уз то грех у нагием смртном шелу (Рим. 6, 12), напротив, докле живимо,