Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 130

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

Са свештеничке скупштине у Београду.

23. Августа прошле године држана је у Београду, српској престолници, годишња редовна скупштина удруженог свештенства краЛЈевине Србије. Ово је шеста редовна скупштина, што значи, да је свештеничко удружење основано пре шест година. На овој скупштини посвршавани су обични текући послови. Саслушан је извегитај главног и уређивачког оддора о своме раду у минулој години. Затим је протосинђед Виктор прочито своју расираву п о уређењу свегитеничког сшања учињене су известне измене у другитвеннм иравилима, и изабране нове управе за идућу годину. * * * Скупштини је председовао опет прота пиротски г. Димитрије Цветковић и Никола Крчнежевић свештеник топчидерски. Н>ихов је избор извршен противно друштвеним правилима, јер се по њима и председник и потпреседник поименим гласањем бирају, а не на предлог појединих чланова, као што је овди учињено. Но када је то учињено на предлог председника глав. одбора г. проте Илије Протића, који је као привремени председник највише позван да штити друштвена правила, и када се увидело, да је он предложио опет старог проту Цветковића, који је врло невешт у руковођењу скупштином, онда се увидело, колико је сахати и каква ће бити скупштина. И дојиста, ни на једној скупштини није било већег вашара, нереда и лармања, него што то беше на овој садашњој скупштини. Говорници нису могли добијати реч, нити свршити своје говоре од ларме многих њих. Управо ово није ни изгледало на парламенат, већ на какав вашар, гди се не зна ни ко пије, ни ко плаћа. Свему је овоме криво председништво, које није умело вешто скупштином руковати. Желити је, да свештенство у будуће ово на уму има и да за председништво бира увек за то спремна лица, негледећи: којој политичној странци припада, те како због тога не би цело свештенство изсмејано било, гсао што га је због речене своје скупштипе готово сва штампа осудила. * * * Извештај главног одбора примљен је без икакве примедбе. Код извештаја уређивачког одбора чињене су уредништву и одбору замерке

на уређивање листа. Но и ако је и овај извештај већином гласова примљен, — ипак све свештенство није задовољно са уређивањем друштвенога листа: „Весника Српске Цркве". И ако овај лист носи назив: орган свештеничког удруже.ња за хригиЛанску иоуку и свештеничко усавргиивање ", и ако су многи свештеници, као у своме органу почели кушати своју умну снагу и својим знањем и практиком користити цркви, народу и свем свештенству, шаљући уредништву своје радове, — ипак, у самој ствари, овај лист није лист свештеничког удружења, јер у њему нису управо ни штампани свештеничли радови • већ је ово лист проФесора богословије, гди су они махом штампали своја држана јавна предавања и којекакве сухопарне некористне преводе, за које су се богато наплатили. Да, цела субвенција од 1000 динара, коју је Архијерејски Сабор као помоћ „Веенику Српске Цркве" дао, раздата је проФесорима богословије, а осталим сарадницима — свештеницима — ни пара једна дата није. Једно због тога, а друго што је уређивање листа поверено познатом калуђеру, којег су се другови на жалост одцепили из ове опште свештеничке заједнице, а за себе образовали Т монагико удружење а , и када се још зна, да овај господин хоће помоћу удружења да ускочи на архијерејску столицу — готово махом све свештенство напустило је и одрекло се свога удружења ! Овоме је највећи доказ тај, што од хиљаду свештеника на овај скуп једва дођоше до стотину њих, и то махом св$ саме пирошлије, које је прота Цветковић силом свога положаја као на какав кулук догнао и који, безусловно одобраваху све оно, што председништво предлагаше ! — Од виђених свештеника не беше на скуп дошло ни десетак, па што више ни многи београдски свештеници (а од толиких протојереја баш ни један) и ако су из места, ипак због реченога нехтедоше у скупштину доћи. * * * На реду је сада, да речемо коју о расправи оца Виктора, коју је прочитао о уређењу свешт. стања. Као што се зна, Виктор је калуђер и проФесор богословије, који није у народу ни часа једног живео. Питање се порађа : како може знатн за патње и невоље свештеника и о томе писати онај, који није нигди поповао ; који