Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 131

незна што је то верегија, и коме у дому ништа не дречи, нпти у тору вречи. Према овоме моасете и сами судити каква је то расправа могла бити! Он, — Виктор — у расправи тражи: да бир и даље остане и на садашњи начин прикупља се; опело и парастосе укида, па да се свештенству у место тога нека сума новаца издаје, а не каже од куда. Ето то ти је цело побол.шање, које он предлаже. Нас би далеко одвело, када би се на овој расправи дуже забавили; с тога ћемо рећи : да с њоме није погођен пут и начин за уређење свешт. материјалног стања, и да би скупштина паметније урадила, када би од државе тражила уређење свештен. стања на онај начин, какав је предложила крагујевачка скупштина; на којој беше око 400 свештеника, који сви једногласно усвојише за то нарочито спремл.ени законски пројекат. Ово је требало чинити тим више, што и сама влада краљевска није се изјаснила, да на предложенп начин не може уредити стање свештенства свог. А када је тако. онда од тог правца није требало никако одступити. Најзад, главни је одбор не правилно у овоме поступио и по томе, што по правилима друштвеним није ову тему расписао преко друштвеног листа и позвао компетентна лица да ову тему разреде, већ је поверио једном калуђеру да пише о ономе, о чему изкуства и практике нема. * * *

И ове године мењата су друштвена правила. Није прошла готово ни једна скупштина да се што год у правилима не измени. Па и ове године та је практика учињена. Но и од тога биће слаба вајда за удружење, јер његовом напретку не сметају правила, већ нешто друго, што они, који удружењем рукују неће да виде. * * * Напослетку по учињеним изменама (и ако нису од надлежне власти још потврђсна) изабран је главни и уређивачки одбор од 12 лица, и то 7 из Београда, а б из унутрашњости, махом они, који нису бар до сада, показали воље и умешности, да удружење поведу бољим путем и на потребну га висину уздигну. Скупштина за идућу годину одређена је да буде опет у Београду. Дај Воже, да бар и на њој видимо свештеничко удружење још у животу и са што већим бројем свештеника заступл.ено, а што мање себичника и народа, јер је удружење једини спае, који га може уздићп, и материјално му стање уредити, а опалу веру, морал и побожност у народу подићи*). *) Прим : Ово пише један српоки свегатеник. У онамошње ствари не пачамо се. Ако је тако, желимо и ми> да окрене на боље. — Ур. Б.

Свечани унос освећепог „Лптимписа" у новосаграђену црквицу (капелу) у Подновљу у протопрезвитерату и котару дервентском.

Има томе нешто више од године дана, како се народ парохије подновљанске, са својим свегатеником, покренуо на градњу храма Божијег. Ушљед малог броја парохијана, као и због сиромаштва њиховог, није се могло мислити на какову велику љепоту, величину и тврдоћу храма, него према околностима, гледало се на пристојност. И збиља, обзиром на мали број парохијана и њихово сиромаштво, ипак се може рећи, да је црква, према својој изради, скоро надмашила материјалне зиле својих парохијана, јер не пожалише ни чега, што имадоше, а да им храм Божији буде у реду храмова, који су са вишом материјалном снагом подизати.

Као свагдје, тако и овђе, било је при градњи пометња и напора, али све то није могло збунити чврсто и одважно народно заузеће. Исто тако, било је и такових пријатеља, који су пострекавали народ на градњу цркве од солиднијег материјала. Између тих су Висока влада и Високопречасна АЕМ. конзисторија, пружајући своју помоћ гледе дозводе за купљење добровољнпх прилога, како би храм Божији дужег вијека могао бити! Народ пак, не могући ствар тако дуго времену одлагати, прими то угодном знању, те положи камени темељ од једног скоро метра у ширину, а зид настави у (дебљини) од једне