Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св 4

Б. X. ИСТОЧНИК

Стр. 139

цвијет и кадионицу, — тако и сад бојећи се да шта не Фали цркви, поново је даровала 1 аиостод, 2 књиге (I. и II. дио) октоиха; те високој дароватељки на цијењеном дару, у име народа и одбора изричем најискренију захвалност. Живила! Варцар-Вакуф, 13./4. 1896. М. Вучковић, свештеник. Наша Висока земаљска влдда благоизвол>ела је преко овдашњег славног котарског уреда, милостиво подарити за српско-правосл. цркве у овој парохији у Требињу, Мустаћима и у Требијовима девет (9) комада врло фино увезаних црквених књига и то: за сваку поменуту цркву по један апостол и по два октојиха (осмогласника) и то I. и II. дио. На овоме дару, Високој земаљској влади подписани у име туторства ових цркава и народа, изјавлује најтоплију благодароост и захвалу. Живила Висока влада! У Требињу , 15. априла 1896. Надзиратељ протопрезвитерата : Ристо В. Кочевић, парох. Поводом смрти моје јединице и нигда незаборавл.ене премиле шћерке, Зорке, ученице 11. разреда нриватне учишељске гикож у заводу сриске народне доброшворке племенише Мис Аделине Павлије Жрби у Сарајеву. Подписани из дубљина уцвијелЈеног срца и душе овијем захвал>ује, у првом реду споменутом заводу речене српске добротворке, чије је наставничко особље са највећом њежношћу за вријеме боловања — милу Зорку нагледало, а и пошљедњу јој почаст свесрдно и матерннски одало, са свима ученицама, чиме ми у неколико тугу и жалост ублажише. Хвала слав. српско-православној вјероисповиједној вишој дјевојачкој школи, као и наставници њеној — Српкињи Ј. Дуић, што присуствоваше у тужном спроводу, и тиме почаст покојници одадоше. Хвала славној дирекцији државне учител.ске школе и њезином љубезном директору г. Ђури Бујхеру, као и свему проФесорском особл>у сарајевске препарандије, који са својим ђацпма присуствоваше у спроводу, а вал.ани учител»ски приправници мртво тијело — драгог

ми једпнчета од земаљске болнице до у „Кошевско српско-православно гробље" носише. Хвала преч. госп. Жарку Ј. Поповићу, катихети на српској вишој дјевојачкој школи у Сомбору, који као бивши учитељ миле ми шћерке Зорке, са ученицама својпм, а бившим другарицама покојнице, писмом из красног града бачког Сомбора братско саучешће изјави. Хвала, г. Стеви Н. Давидовићу, проти, конзисторијалном члану и уред. „Источнива", који доброволшо из братске љубави чинодјејствоваше при опијелу покојничину ; а исто тако хвала и г. Петру Ј. Лапчевићу, катихети на сарајевској препарандији, који је покојницу причестио и опојао, а иначе братски ми саучешће изјавио . . . Но, особита хвала моме земљаку и комшији из околине вароши Приједора г. Перц Векићу, угледном мајстору — дрводјелцу — сад у Сарајеву, који са својом добром супругом Катинком у свачему и свему дијелише жалост самном за покојницом, и својски се заузимаше госпођа Катинка око опремања мртвог тијела драге ми шћерке. Хвала свима и свакоме који ми било: писмено, брзојавише или усмено изјавпше саучешће, а тиме ми у полак олакшаше и ублажише превелику тугу . . . Још једноч велим: „Свима по сто пута хвала!" . . . У Ман. Томионици , у марту 1896. Тужни и уцнијељени отац: Гаврил Стојнић, игуман, нређе миреки свешт.

Овдашња српско-православна вјероисповиједна основна школа држала је шест забава у своју корист, и корист школске младежи ; и то од устројења свог, т. ј. од 20. јануара 1891. г. па до данас. Дарежљиве сриске душе сјећале су се сваком приликом овдашње школе, па и при овогодишњој светосавекој бесједи сјетише се ова господа и послаше своје прилоге. По 5 Фор. г. г. Јосип Ј. Куртовић, из Шапца ; Сохнер, П. Николић у књпгама, обадва из Загреба. По 3 Фор. преосвештени госп. СераФим Перовић, митрополит из Мостара. По 2 Фор. пречасни госп. прото Стево Н. Давидовић, члан -реФерент конзисторијални, из Сарајева; високопреподобни г. Илија П. Инђић, архи-