Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 158

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

проти свому такмацу. Још ти јунак, на другијем споменицима, лети на коњу, уз вијерие псе, за јеленима или насрће на вепра и т. д. На споменику је усјечено различитијех слика, то јеленб,, дивокоза, вепара, соколовб, паса и т. д. Над ногама, или над покојниковом главом, укресана је тарга или штитац, а за штитом је мач или сабл.а, као покојниково племићко зламење или само као троФеј, баш како се то обичавало за цара Фридрика Риђобрадога, великога турнирскога мајстора. Ово су споменици властеле, властеличића и племенитијех, т. ј. подизали су их сви племићи или Феудална господа, а народ се је копао око цркве, те би по могућности укресао на ками или на билигу оруђе свога занимања; осим тога, ружицу, јелицу и т. д. Навластито су присташе босанске цркве, како сам то казао, дизали таке споменике, што их народ сада зове: стећци, грчке плоче, ками, биљези, машети, и т. д. Ипак није нам' овдје искључити и присташе римске цркве, те и византинске, па још и сљедбенике (дакако, Слављане) исламизма, јер су и они подизали сличне монолите, али само у последње доба. Таки су споменици понајвише крстови, равне плоче или стећци попут малена обелиска. На мало је споменика, жалибоже, ударен натпис, па у некрополи, гдје је двјеста или триста стећака, једва ћеш наћи два или три натписа. Натпис је словинскијем језиком, а под писменима старо-босанскијем, како се то види по Фак -симилу. Натписи су лаконички, те се у њима зрцали љубав прама Богу, прама народу и прама јунаштву. Из неколико утарака (готово из двјеста) натписа, што сам их преписао у Босни, у Херцеговини и т. д., лако ће се схватити изворни епиграмички слог тијех натписа.

Ево примјера: Си билиг | постави госпоја Вукава с моими добрими, живу ми вјерно служаше и мртву ми послужи. Бих | живому рад, | а мрт | ва сарани. | Лунак ће о себи: — У тои вриме наиболи муж | у Дубравах | бих. | — А на другому је споменику: Молу ти се братио и господо, немојте ми кости претресати. И молу вас, не наступајте на ме: ја сам бил | како ви јесте; ви ћете бити како сам ја. — Асе гроб | доброга раба Миотинића, придите братие и Јадите. Клет | и проклет | ко ће крети у ме. Проклет | ко ће туЈјин | лећи веће негово племе. Ко ће си билиг | убити, погуби га Бог. Ко ће писаније сие погубити, проклет Богом. | Ко би то потр ј л [ да је проклет [ оцем, | сином | и духом светим. Ј Овдиер хоче ове кости. Молу се Боже, помилуи ме милости тве. На другијем је споменицима написано на похвалу покојника: Добри јунак ј — похвалими јунак | добри јунак | и чоек | — добри витез. | 0 некоме јунаку овако завршује натпис: Кои немолаше ниеднога чловка так могна. Друговгдје је овако просто: Асе лежи Иваниш | Комлиновић. | Сие лежи добри Радое [ син воеводе Стипана. В | име Бога, асе лежи раб ј божи кнез | Радослав [ Ширинић, | Дај ми Боже кр ј стиј анску милост своју. Се кућа Милутнна Маројевића и негове жене Владисаве и нију дитце.