Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 142

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

У смрти Њ. В. Преведрога Господина Надвојводе Карда Људевита,

Умиљато нариче Вид ВулетиЋ-Вукасовић.

Жарко сунце, Оожје чедо драго, Загито си се коиреном завило, Зашшо Ти је сјешно чело благо Моје сунце, шшо си се сјадило ? * Ђ'јела Вило, моје дјете мило. Љуто цвилим, — и Ти /геш занаго, Срце ми се иусшо скаменило, Сшрш ми оше све Миље и Ђлаго! У Еорчули, дне 23. маја 1896.

Сунце моје, ал' Му слава сјаје, Слава сјаје, уз вјекове шраје, Дивна слава Карла Људевиша...

Подгоркињо, кИерко илемениша, Хабсбургово Сшабло илода даје. Дивна тслода, ше никад нестаје.

II. 0 наравственим својствима пастира. Саставио ректор кијевеке духовне семинарије Архимандрит Борис Превео Григорије А. НиколиЋ свештеник у Митровици. „Жћј

III. 0 усамљеној молитви пастира. Много је било пиеано о молитви, али нико још не нротумачи потпуно питање о сили и користи њеној. Питање ово нрипада најдубљим, непротумаченим тајнама наших одношаја к Богу. Тим не мање је молитва право обраћање душе к Богу за помоћ са чисто детињским поверењем, којом открива најтајније мисли, најекривеније потребе Оцу Небескоме. Такова је молитва врх свега неопходна пастирима ради ревноснога испуњавања њихових обвезаноети. Духовна јачина човека проистиче из јединства с Богом, из свестне теже душе ка узајамном деловању са вишим духовним светом, из молитвенога обраћања ка престолу Сведржитеља. Молитва служи неопходним преправл.ањем и условом пастирске силе и успеха. Пастир, у прилог својим сопственим потребама и гресима носећи на себи тежину старања о повереним му душама паетве, двоструко треба молитвеног ојачања духа. Он је дужан поетојано да притиче молитви, да би одржао у себи истинити дух свога позива. Спасител. је наш рекао Својим ученицима: „род се овај ничим не може изгонити, само молитвом и постом", који дају пастиру силу да се труди у евези с Богом и у духу Христа, силу да обраћа људе Богу, какво је обраћање, у неком смислу, чудно дело. Апостоли памтећи те речи Господа, касније су заповедили вернима, да изаберу из средине своје

седам мужева ради светских старања.

;ке

к*к /иолитв^к и слбженји слова пр{к8дш г к", рекоше они при томе. Дух Свети сишао је на апостоле и посветио их на дело службе у то време, кад се они молигпе у општем збору, и тим начином они добише особито приправљање ка служби. Као што је свештенство дело вере, тако је живот вере молитва Корисно је читање, корисно је образовање ; но много више је неопходно помазање, које учи свему. То небеско помазање, помазање је од Св. Духа Просветитеља, тај дух живота, светлости и силе, који прониче у све и свим се користи ради поучења, добија се молитвом ; молитва приправља к домаћем раду. Рјечју Божјом, к проповеди, ка богослужењу, речју — ка иснуњавању сваке обвезаности пастирске службе. Нзом се добија моћно и спасоносно садјејство Духа светога ; и она чува дух наш у јасној, здравој, бодрој слози, пуној наде, љубави и вере, Молитва даје уређени правац нашем животу и нашим побудама у пастирској служби Богу и ближњима. Она чува службу нашу у чистоти. „Не сиј у винограду евојем другога семева, да не би оскврнио род од семена које посијеш и род виноградски" (Второз. XXII, 9). Тако и свештеник није дужан мешати земаљске и ниже побуде с тим чистим начелима, која су дужна да њом управл.ају у његовом раду и која се добијају с више и развијају се у духу Христа ; а