Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 191

еами Чивути и други страици, а сваки Рус уме по старом свом да управља плугом. и још које како одлази у учитеље и свештенике. За то смо сиромашни, што сиахије све дају у туђе руке и нашим радом богате се ту^инци. Најбољи део морамо иосветити раду и сваки добар отац у нашем руском сељаштву, кад има деце и имања, дужан је старати се, да их изучи у занатлијству, у трговини, да би се у нашој земљи мало по мало увеле у градовима руске занатлије и трговци. Ето ти нам наше браће Чеха. Кад је у њих било то, што је у нас: сваки Чех био је само земљоделац. Али мало по мало узеше еасвим сву трговину из чивутских руку. показаше већу силу и знање у свакој врсти рада, заштедише новаца, склопише га у веће капитале и опћим друштвеним радом дошли с.у сад до блазадовољства гостања и великог значаја у земљи својој. Нмкола. То је истина. А како ти, деда, мислиш, да ли ћемо и ми кадгод добити богатства и части у својој руској земљи? Онуфријв. Добићемо, синко, Бог је милостив! Заостали смо истина, заостали, али добром вољом и усрдним радом све ћемо надокнадити. Не ће проиасти наш народ. Он ће се пробудити, отрешће са себе рђаве навике, просветпће се, пријонуће усрдно за земљоделски рад, за трговину и за сваки користан занат. Земљоделци ће се подићи радећи добру нашу земљу. подигнуће се богата села са лепим и пространим кућама, запамтићемо лепе, јаке коње, од добре пасмине стоку и све што је потребито; мало по мало на _ викнуће се наши на трговину, занат и даће Бог, треба ћемо једном узети још преимућство од туЈјинаца. За то треба све само: благослов и помоћ божја, ум, трезвеност и постојани дух, да смо стални

у свему и да се не бојимо никаквих недаћа и незгода. Тим духовним жељама ја ћу да и завршим, мили унуче, своју приповетку о травама, којима сам стекао дуги живот и имање. Негуј и ти те траве свесрдно, и зацело ћеш и ти живети до дубоке старости и стећи ћеш свако добро. Никола■ Сад већ нисам онај, који сам био ире по године, пре сам проводпо време у празним разговорима и нисам пазио с ким ћу се упознати и у чије ћу друштво ступити; ја сам био лен и да се молим Богу и да идем у цркву; ја нисам радо читао, ма да сам био у школи. Но ти, драги деда, показа ми други пут ; по њему ћу ићи и зацело не ћу заблудети. Онуфрије. 0, кад би сав народ пошао тим путем ! Кад би сав народ наш пријонуо свесрдно за науком, кад би загрејао срце своје словом божјим, кад би просветио ум свој књигом и кад би поњао нстинито добро своје! Кад би се одрекао од пијанства, од крчама и лености и удруженим силама иријонуо за духовни и сваки други поштени рад! Л >кше бнх умро! Пикола. Ја се надам, да ће се многн наши људи ноправнти. Само треба отпочети са трезвеношћу, целе би се општине зарекле. да не ће пити ракије! Онус/јрије. Не ћемо то дуго чекати, брзо ће то доћи, но молиће мо се Богу! Нри тим речима устаде Онуфрије, а за њим Никола, окренуше се иконн Спаситеља света и овако се почеше молити: „Свемогући Боже, Ти, који си створио небо и земљу, смнлуј се на бедни рускп народ и дај му да позна — на што си га створио !" „Спаситељу света, Исусе Христе, Ти, који си отворио очи слепом од рођења,