Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 206

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

пши.ашо радп поправлЈања и обновљења пстпнптог богопоштовања и да се покају, заблуделпма особите поборнпке правде п побожности — пророке. То су били свети мужеви, К0 ј и ? с ј е Д не стране осећајући у себи непосредни позив Бозкји, с друге стране, имајући жарку ревност за спасење своје заблуделе браће, без страха изобличчваху свако одступање од Богом положенога поретка богоугоднога живота, свуда изобличаваху порокге и безакоња, свуда проповедаху о покајању. Лзудииа непокорнпма претише гневом и казном Божјом, а л.уде побожне тешише предсказивањем о будућем Спаеитељу. Славл.ени данас св. православном Црквом славни и велики пророк Божјп Илпја, живео је У добу безбожнога цара израил>скога Ахава. Кад безбожност тога цара п народа, којим он владаше достиже до крајњих граница, кад истинпта вера у Бога и побожност дотле погажене беху незнабожачкимпразноверјем и безбожношћу, да је могуће било сумњати се, е да ли остаде мн један истинито верујући човек, — строги ревнител. Илија смело излази пред лице царево и у име Божје му рече : „за ваша безакоња од сада у свој земљи израиљској не ће бити росе и кише, докле ја не речем". То рече и сам удаљи се у пустпњу. Међу тим предсказивање пророчко поче се испуњаватп : настаде суша, а одмах за тим љута невоља — глад. Од суше пресахну и онај поток, код кога Илија жпвљаше у нустињи. Тада пророк отиде у град Сареиту, једној удовици, код које га Бог ч_удновато храњаше. Тако страшна и тако изненада постигнута невоља умекша скамењена срца бззбожника, прпнуди их признати, да ти богови, којима се до тада клањаху, ради служења којима оставише веро отаца својих, погазише завете свете старине, — да ти боговп нису богови, него бездушни идоли, да служење њима није истинпто богопоштовање, него безбожност. — Но, па гдје је истинити Бог ? Коме да се молимо, па да се епасемо од смртп, која нам глађу претп ? У то исто време опет јавља се народу израиљскому Илија и дч би га очнгледније уверио у ништавилу незнабожачкпх богова и јавио му Бога истинитога, позове цара, незнабожачке свештенике — жречеве и народ на гору Кармилску и тамо пред очима свију учини велпко чудо. Он предложи свештеницима идолским, да принесу

жртву својим идолима п да за прпношење жртве' измоле ватру од својих богова. Кад сва молења, која узносише жречеви својим боговима у току цел га дана осташе на празно, тада се пророк Илпја обрати Богу с молитвом и по његовој молитви сиђе ватра с неба, која спали не само жрч ву, коју пророк Илија приправи, него и напун.ени водом опкоп око жртвеникч. „Илијин Бог истпнит је Бог!" —клицаше сав народ, впдоћп так/во чудо и, на тај начин, признаде јавно свемогућетво истинитога Бога. Одмах после тога замрачи небо од облака и велика кпша паде и напоји жедну земљу. Могуће је бпло мислити, љубазни моји, да ће вера у истинитога Бога, која тако чудновато обновљена беше у народу израиљском, бити вечним његовим достојанством, да ће ругоба незнабожачкога служења на свагда уступити место истинитој побожности. Тако је могуће било мислити. А збило се у истину сасвим друкчије. Умирио се Ахав, чудновато опамећен невољом, која постиже његово царство, умирио се, али не за дуго. На заштиту и одбрану идолослужења устаде окорела незнабошкиња Језавеља, жена Ахахова. Обративши на своју страну свога безкарактернога мужа, она одпоче тако ужасно гонити поштоватеље истинитога Бога, дч и сам Илија мораде бегати у другу земљу и тамо се крити близу горе Хорива. И опет задимише се жртвеници пред бездушним идолима, опет се ругоба безбожности рашири у народу израиљском. Ма да, је Илија, вративши се из пустиње, опет почео пзобичавати народ и ма да га је у проповеди изобличавао до времана свога чуднога одласка на небо, али онаквога свенароднога нрнзнања Бога истинитога, какво он поетиже после свршенога чуда на гори Кармилској, већ не беше. Било је много пророка у царству израиљском и после славнога Илије, но ни претњама, нп казнама, ни милостињама не могоше Богу обратпти безбожне Израиљћане. Тада по допуштењу Божјем нападе их сплни незнабожачки народ и учинн на свагда крај дарству израиљском Самн Израиљћани буду одведени у ропство, у далеку. земљу и тамо пх расејаше по разним мест има. Тако строго беху кажњени Израиљћани за изм> ну вере отаца својих, за непослушност гласу пророка, за то, што живише не по вери, не по